Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

266

о раду, личне службености (15), итд. Ово довольно указуде на очигледну грешку неких француских теоретичара грађаиског права коди облигационо право (droit de créance) сврставају у лична права. Насупрот томе, Сфетеа, доследан мишљењу професора Пикара (Picard), побида ово гледиште као неправилно и погрешно (16). По Жаноу (Jeannot), шири појам личних права обухвата сва права у којима ce личност појединаца изразитије манифестује a која потичу из брачних, породичниз!, старатељских и ыаследноправних односа. Нека од њих он издваја у строго личне категориде, као што су накнада неимовинске, моралне штете, тужба за развод брака я располагање имовином на случај смрти. Он пре свега напомшье да je облает ових права веома широка и још-непотпуно одређена (17). У лична права у ужем смислу спадају она права која имају за објект неко лично добро (живот, телесни интегритет, здравље, слобода, част, углед, достојанство, итд.). То су лична грађанска права. И она су, као што смо већ напоменупи, резултат идеја Француске револуције, под чијим се утица) ем „искристалисало схватагье да личност човека у разним сводим манифестации амаможе бити предмет грађанскоправних односа“ (18). Сва лична права у ужем смислу имају једно заједкичко свойство: она су нераздвојиво везана за човека и чине саставни део вьегове личности. Лична права представљају релативно нову дисциплину у науци грађанског права. Она су млађа од уставних права дер су доцније изводевала признање кроз судску праксу и законодавство дедног магьег брода земаља. Бременом се показало да се човек више није могао задовољити политичким слободама коде су његовој личности биле загарантоване уставом дер су му оне надвећим делом пружале заштиту само од продора државе и гьених органа. Уставне гарантиде узимаду у заштиту личне интересе подединаца само уколико 6и гьихова повреда била' проузрокована кажгьивом радњом. Међутим, заштиту личних интереса повређених лица од стране других подединаца, кад ниде у питању кажњива већ противправна радња у грађанскоправном смислу, пружаду лична права (19). То су лична неимовинока права кода са имовинским правима чине предмет грађанског права. Међутим, иако се сматраду посебном дисциплином грађанског права, лична права нису дош оређена у дедан систем. То долази отуда што су она врло бројна и што се са разводем људских односа њихов брод стално повећава (20). Због тога су лична права од средине прошлог столећа била предмет врло дугах и живих расправљања међу правним теоретичарима и практичарима. У томе je -најдаље отишла немачка правна теорида. У француској правној науци употребљава се термин droit personnel и droit de la personnalité. У пракси међутим ова два блиска израза означавају два различита појма. Први ce употребљава кад су y питању лична права која се тичу телесног интегритета а друга кад je реч о заштити моралног инте-

(15) Др. Михаиле Ступар: Грађанско право Огапти део, ев. I (скрипта), 1960, с. 125. (16) Jules Sfetea: De la nature personnelle du droit d’auteur, Paris, 1923, p. 22 seq. (17) Jeannot: op. cit. pp. 37 —38. (18) Др. Спаић: н. д., с. 198. (19) Славица Крнета: н. д., с. 110 (2). (20) Др. Спаић; н. д., с. 199.