Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

268

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

реалније загледати у суштину проблема. На првом месту потребно je одбацити навику која „вуче свој корен из римское права, да се под объектом у праву подразумевају само материјална добра. Ово утолико пре што животна стварност у развоју савремених људских односа намеће нова и друкчија решења која и нематеријална добра односно личнонеимовинске интересе сматрају објектима грађанског права. Према томе и лички, морални интереси могу имати и известан имовински аспекат изражен у новчаном еквиваленту, али при том треба имати у виду да je код њих примарно и битно лично, морално а не матеркјално задовољење, другим речима заштита личности“ (29). Што се тиче тврђења да су лична права антисоцијална и да су стога неспојива са потребом постојања „јаке социјапне државе“, оно je још манье основано. Напротив, мислимо да баш признанье личних права и њихове легалне заштите изражено у схватању једног општег, објективног интереса иде у прилог изградњи и јачању социјалне заједнице. Она ће бити снажнија и компактнија уколико буду више поштована лична добра и вредности њених чланова, схваћени са гпедишта једног објективног, вишег интереса. То нарочито долази до изражаја у условима нашег социјалистичког развитка где се лична вредност човека цени и респектује баш у интересу социјалистичке заједнице и њеног прогреса. Данае je непобитна чшьеница да je савремени развој друштвених односа неизбежно наметнуо грађанскоправно признаке и заштиту личних права. У грађанским законицима и у судској пракси појединих земаља њима je дата пуна афирмација (Аустрија, Немачка, Швајдарска, Грчка, Француска). Прописи о личним правима налазе се и у нашим правним правилима, тј. у Српском грађанском законику од 1844. (чл. 15, 36, 394, 552 и 925). Одредбе о личним правима садржавала je и Предоснова грађанског законика за Краљевину Југославију где се Осим личности предвиђа и заштита имена (чл. 40 и 41). Као први творац и оснивач теорије о личним правима, Гирке није јаоно издвајао лична од имовинсютх права. Он je чак тврдио да један већи број личних права представља истовремено и имовинска права, и да се у том случају она појављују као апсолутна стварна права на бестелесним добрима која се још називају и неимовинским правима. То je последица његовог широкое схватања појма личних права. Но и ако би се овај вид њихове природе јако развио, по Гиркеу, њихову суштину не треба гледати у имовинском елементу нити одвајати имовински од личног елемента (30). Схватајући сувише широко појам личних права, Гирке je истицао вьихов плуралитет, тврдећи да лична права обухватају читав низ врста и подврста које се због свог посебног обележја више разликују једна од друге него остале правне категорије. Отуда су лична добра као предмет личних права различите природе и значаја. Она могу бити најдрагоценија добра, као што су живот, слобода или част, могу се односити на име или друге личне ознаке, на резултате једне дате активности или на произволе интелектуалног стварања (31).

(29) idem, р. 59. (30) Gierke: ор. cit. , р. 705, (31) Idem, р. 706.