Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

269

Мада je у начелу истицао непреносивост личних права, Гирке je ипак указивао на могућност да се не само вршење већ и супстанција неких од њих делимично или у целини уступи трећим лицима. За нека од ових права тврдио je да се могу уступити само у вези с другим правом са којим су у односу зависности. Ту би, на пример, спадала лична права везана за непокретности или за неку привредну експлоатацију. Приликом таквог преноса, лично право прелази с непокретношћу на другог титулара и везује се за гьегову личност. То Гирке назива конститутивним преносом (konstitutive Übertragung) по коме се ново лично право рађа из права цедента. Ново право прироста личним правима цесионара. Однос између права цедента и цесионара у овом случају сличал je односу који постоји између ограюгченог права и права својине (32). Интересантно je такође Гиркеово схватање да се лична права могу гасити и дре пестанка личности са којом се рађају. И најважнија међу њима могу се чак изгубити делимичном или потпуном застарелошћу. И најзад, она могу престати ако их се гьихов титулар одрекне (33). Сматрамо да се Гиркеова концепција о појму личних права не може прихватити. Ma колико да су велике гьегове заслуге за развитак теорије личних права, његова je несумњива грешка што je ова права и сувише широко схватио. То схватање иде чак до таквог апсурда да се у појам личних права уносе и права чији објект представља, било чисто материјална добра, било неимовинска добра ко) a cs могу изразити у имовинској вредности. Међутим, као што je напред речено, за појам личних права везана су само лична добра недељива од човекове личности. Као велики противник Гиркеов, Колер je критиковао његова схватања о личним правима и баш тиме допринео ширем упознавању Гиркеовог учења. Колер je замерао Гиркеу што сувише велики значај придаје личним правима истичући њихов предоминатни положа) у целокупном правном систему. По Гиркеовој теорији скоро свако право своди се на лично право (34). Пада у очи једна парадоксална разлика између Гиркеа и Колера. По Гиркеу, сва права извиру из човекове личности, било да су чисто лична било да су имовинска и чине њен саставни део. Међутим, ова својства личних права не сметају Гиркеу да им придаје могућност преносивости и застарелости па чак и престаяка још пре него што се угаси живот личности за коју су везана. Насупрот томе, Колер строго одваја лична права од права на имовинским и неимовинским добрима, признајући само до извесне могућност да се човек одрекне својих личних права и да их пренесе на друго лице (35). Из тога би се могло закључити да Гирке, који много више држи до личних права, еластичније схвата њихово суштинско обележје; Колер међутим не истине толико велики знача) личних права али више респектује њихова битна својства. Неки правници су, под утицајем школе природное права, тврдили да су лична права урођена човеку, да чине овлашћења са којима гьегова личност долази на свет. Такво схватање о личним правима заступао je Адлер

(32) 3dem, р. 707. (33) Idem, р. 703. (34) Köhler; Urheberrecht an Schriftwerken und Verlagsrecht, Stuttgart, 1907, p 4 (35) Idem, p, 464.