Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

271

правима с обзиром да она дрема становишту совјетске науке не чийе предмет грађанског права. У погледу класификације и поделе личних права постоје у теорији различита решења. Колер разликује право на неповредивост личне сфере и право на рад. Прво рашчланьава на неповредивост тајне личних писана и на друге области интимно:- личног живота (Binnenleben)) (46). Што се тиче личног права на рад, Колерова идеја у сваком случају значи један прогресивни корак напред, мада се о праву на рад тешко могло говорити у капиталистичком систему његовог доба. Уз то треба напоменути да се у погледу права на рад Колер ограничава на случајеве кад говори о односу између личних и ауторских права. Под правом на рад он подразумева лично право аутора да забрани да се јавно саопштава садржина ньеговог још необјављеног дела. Уколико je дело из уметничке области, повређени аутор тражиће заштиту по ауторском праву; међутим, ако je реч о научном делу, аутор ће по Колеру захтевати заштиту на основу личног права (47). Жано je разврстао лична права у ужем смислу на неколико категорија: право на властиту слику, право на слободу кретакьа, слобода у избору начина живота и слобода личне, интимне сфере (48). Међу кьима он нарочито истиче право на телесни интегритет, право на част и неповредивост личне сфере с обзиром да се ова права у животу понајчешће манифестују. Ми бисмо прихватили поделу личних права по којој се она сврставају у три трупе. Ова подела разликује право на физички интегритет (живот, тело, здравл>е и слобода); право на морални интегритет (част, властита слика, неповредивост личне, интимне сфере) и право на иле (49). Ова лична права штите највећа добра човекова; живот, слободу, част, име. Лична права представљају највећу вредност за човека и његов правый субјективитет. Она су израз ньегове личне афирмације и мюралне снаге. Ми овде не можемо излагати све категорије личних права јер то није у нашем плану. За наш рад су од посебног значаја права на морални интегритет и право на име. Зато ћемо се овде на њима задржати јер ове трупе личних права стоје у непосредној вези с материјом која je предмет наслег проучавања. Лично право штити човекову част до које се оправдано много држи у животу. То je сасвим разумљиво јер су част и достојанство човека драгоцени квалитети његове личности и трајни основ његовог угледа у друштву. Правно, међутим, има се у виду само тзв. „екстерна“ част ко ja резултира из оцене и уваженьа средине, а не „интерна“ част ко ja се односи на унутрашњу вредност личности и у коју се право не упушта јер у овом случају оно само до извесне мере залази у облает психологије. „Интерна“ част према томе може бити и непризната од трећих лица. Другим речима, ни људи од велике интелектуалне вредности не могу захтевати од других

(46) Köhler: ор. cit., р. 441. (47) Idem, р. 448. (48) Jeannot; ор. dt., р. 23. (49) Сл. Крнета: н. д., с. 120 (12).