Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

272

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да призы jpr, славе и величају њихове квалитете. нити што могу предузимати ако се ььихов рад критику]е или се посумња у њихове способности (50). Право на властиту слику даје овлашћење своме титулару да забрани свако објављивање и растурање портрета, цртежа и фотографија на којима се приказује не само он већ и лица која су му блиска и драга. Ово право обухвата и забрану сваког фотографског снимања без обзира што фотограф нема намеру да објави извршеии снимак (51). Право на неповредност личне сфере обухвата забрану саошптавања трећим лицима приватних писама и дневника, као и физичких и моралних недостатака неке особе. Позивна тајна коју су обавезни да чувају лекари, адвокати и друга лица којима се службено поверавају ствари из личног живота појединаца потиче из права на неповредност личне сфере. Поред досад набројаних права, у интимну, личну сферу спада) у слобода кретаньа и слобода у избору начина живота. Нај нови) а доктрина у повреду личне сфере убраја и приватан разговор наовлашћено снимљен и репродукован на магнетофонско) траци (52). У класификацији личних права право на име заузима посебно место. Као стални атрибут човекове личности (53) име представља посебно лично добро од великог знача)а. Име није само назив за разликоватье од других лица већ )е оно отелотворење човекове личности. Многе унутрашње стваралачке и стручне вредности и способности човекове везу)у се за тьегово име. По ньему )е он познат и признат у друштвено) средини ко)о) припада. Она стиче представу о његово) личности као целини по његовом имену (54). Сваки појединац мора имати име али и право да га заштити од злоупотребе других лица. Поред Српског грађанског законика и Предоснове грађанског законика за Краљевину ЈугослаВију, у предратној Југославији заштита личних права била je делимично регулисана и Законом.о заштити ауторског права од 26. децембра 1929. Закон je штитио право на властиту слику (§ 33) и право неповредности личних писама, дневника и поверљивих записа (§ 37). Исте категорије личних права штити и Закон о ауторском праву од 10. )ула 1957. (чл. 76. и 77). За повреду личних писама, дневника и других списа личног карактера предвиђена je кривична санкција (чл. 64). То су за сада код нас једини позитивни прописи који једним делом решавају питање заштите личних права, т). права на морални интегритет личности. О заштити личних портрета и фотографија, као и дневника, приватних писама и других списа истог карактера говори се понајчешће у вези са заштитом ауторског права, и то у земљама чије законодавство предвиђа заштиту личних права (Аустрија, Швајцарска и Немачка). То долази отуда што )е ова компонента личних права, ко)а обухвата заштиту моралног интегритета личности, слична и најближа личноправяим (моралним) елементима ауторског права. То )е уосталом последица врло тесне везе између личног и

(50) Alois Troller: Le droit moral de l’auteur comme droit sul generis, »Le droit d’auteur«, février 1951, pp. 16—21; Hubmann: op. clt., p. 70. (51) Jeannot: op. cit., p. 162. (52) Hubmann: op. cit., p. 162.

(53) Др. Спаић: н. д., c. 201'. (54) Сл. Крнета: н. д., 122 (14).