Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

273

ауторског права (55). Тако су ове категорије личних права које нису биле регулисане у грађанским закокицима нашле своју правку потврду у прописима закона о ауторском праву. У једно време владало je мишљење да она лична права треба уврстити у права сродна ауторском праву. Она су била унесена у Преднацрт аранжмана о заштити средних права који je 1939 незваыично израдио Међународни биро за заштиту књижевних и уметничких дела. Тадашњи председник Бироа, Остертаг предложио je да се реглементација сродних права формулисана у Преднацрту аранжмана, који je био предмет разматрања на конференцији у Самадену, унесе у текст Еернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела (56). У француској теорији ауторског права истиче се да дестинатер не може објавити лична писма (lettres missives) без приставка лица које их je написало, без обзира на шихову литерарну вредност (57) jep овде je битно једно лично добро као објект права а не дело као уметничка творевина. Према томе, у случају права моралног интегритета битна je заштита личности, интимное живота и лика. И савремена немачка доктрина јасно издваја личноправну (моралну) заштиту ауторског дела (geistige Leistung) од заштите личних права (Persönlichkeitgüter) (58). Преднацрт Бернског аранжмана био je интересантан и први покушај да се заштита права личне сфере или моралног интегритета регулише једним међународним актом као што je Бернска конвенција о заштити кшижевних и уметничких дела. Међутим, то није прихваћено из разумљивих разлога, с обзиром да je Бернска конвенција намешена заштити ауторског а не личног права. А пошто категорије као што су лична писма, дневници и остали списи личне природе не спадају у ауторска дела из области кшижевности и уметности jep се шихова злоупотреба односи на повреду личне сфере заинтересованих лица, оне су остале да се штите као лично право (59) без обзира што je шихова заштита понегде регулисана прописима закона о ауторском праву. Заштита личних права остала je стога у ужим националним оквирима појединих земаља и без већег изражаЈа на међународном плану. Да би се избегло мешаше личних права и оних права у којима се личност изразитије манифестује потребно je да између ших поставимо јасну разлику. Другим речима, треба да изузмемо уставна и нека друга права из грађанских, породичних и наследних односа ко ja су, истина, уско везана за човека али нису недељива од шегове личности (бирачко право се може одузети; лични однос intuitu personae може престати; веридба се може раскинути, брак развести, старатељство укинути, тестамент поништити, итд.). Мислимо да се у случајевима ових права може говорити о једном одређеном личном интересу који je блиско везан за човека али се може одвојити од шегове личности.

(55) Dr. Blagojević Spaić: Das jugoslavische Urheberrechtsgesetz, Berlin Frankfurt, 1960, p. 27.

(56) Видети реви) y Le droits d’auteur, 1939, c. 62—71 и 1940, c. 109. (57) Desbols: op. cit., p. 550. (58) Hubmann: op. cit., p, loi. (59) Видети пресуду Врховног суда Србије Гж-2606/61.