Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

274

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Насупрот томе, лична права у грађанском праву или лична права у ужем смислу, како их неки писци класирају (60), имају за објекат неко лично добро човеково (живот, телесни интегритет, здравље, слобода, име, част, углед, итд.) и чине саставни део његове личности. Као део грађанског права, лична права имају своја битна и посебна обележја. Од осталих права она се пре света разликују по објекту који .мора бити једно непосредно лично добро (живот, тело, част, слобода, итд.). а не било које добро или интерес изван човекове личности. Као яеимовинска права, лична права са имовинским правима чине предмет грађанског права. Њихов je основ не у човеково ј природи већ у позитивном правном поретку који их je легализовао. По својој природи, лична права су апсолутна неимовинска права jep се могу остваривати према сваком лицу (er да omnes). Стога лични характер ових права одређује њихову посебну правну природу. Човек се дакле не рађа с личыим правима већ их стиче актом рођења на основу објективне норме позитивног права које му цризнаје заштиту личних права (61). Отуда су носиоци личних права и деца и слабоумна лица од њиховог доласка на свет без обзира на недостатак њихове пословно способности која се тражи за стицање имовинских права. Лична права су изван сваког промета. Она се не могу отуђити, уступити ни пренети путем наслеђа, нити могу бити предмет извршења. Она не могу застарети нити се њихов носилац може одрећи. У вези с тим поставља се питање докле трају и кад престају лична права. По правилу, она престају кад престане живот њиховог титулара. То je бар чињеница кад су у питању права на физички интегритет. Али шта бива са правима на морални интегритет личности чији се живот утасио? Знамо из искуства да се ова права не race, бар не одмах, са физичком смрћу свога титулара. ЕЬегов морални лик живи и даље у средини за коју je он био везан. Његово име, част и утлед се и даље респектују а гьихова неповредност je законом загарантована. Наш Кривични законик предвиђа да кривично дело увреде, клевете и изношена личних и породичних прилика може бити учињено и према умрлом лицу (чл. 177, ст. 4), што значи да у нас постоји заштита шеговог мораляог интегритета. Но у томе не треба гледати прелаз личних права умолота на његове наследнике, што je немогуће с обзиром на карактер непреносивости личних права. Чињеница je међутим да представа о личности умрлога живи и после његове смрти као сећање на његов рад, место у друштву и његове заслуге. То су околности које намећу поштовање према његовој успомени. У интересу je н>егових сродника и наследника да се његова успомена не вређа jep би се тиме у отвари вређала њихова лична добра (име, част и углед) везана за породицу умрлога којој они припадају. Стога би било потребно да се у нас de lege ferenda одреди трајање ове заштите и круг лица на који би се она односила (62). Као што је.већ напред речено, за сада je ово регулисано једино Законом о ауторском праву а било би потребно да се не само решење овог питања већ и потпуно уређење свих личних права донесе у будућем Грађанском закокику СФРЈ. Ово тим пре што je драгоцен основ за то дат

(60) Др. Гаме; н. д., с. 184.

(61) Сл. Крнета; н. д., с. 115 и 118. (62) Сл. Крнета: н. д., с. 118 (10).