Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

275

у нашем новом Уставу. У гьему су садржане све категорије личних права. У чл. 47 каже се: „Живот и слобода човека су неприкосновени. Зајемчује се неповредивост личног живота и других права личности“ (ст. 1 и 4). Значај личних права у животу појединаца и друштва врло je велики. Човек чија су лична добра заштићена имаће јаче осећање своје вредности, чвршћу веру и поуздање у себе и више свести о дужности и одговорности. У таквом члану ће друштво имати вредног и постојаног трудбеника који ће .моћи несметано да развија своје радне и интелектуалне способности у интересу и свог личног уздизакьа и напретка деле заједнице. У нашем раду потребно je да поставимо однос, управо да извршимо разграничење између личних права и личноправних (моралних) елемената ауторског права. Личноправки елементи ауторског права представљају у ствари једну варијанту (63) личних права у генералном смислу, проистеклу из права на заштиту моралног интегритета личности (64). Кажемо варијанту jep je ова категорија личних права заступљена у ауторском праву односно у његовим личноправним елементима добила један квалитативно друкчији вид (65) и измењен характер по свои дејству и интензитету. Раније смо лична грађанска права, у односу на друга права у којима се човекова личност видно манифестује, уврстили у лична права у ужем смислу. Њих ћемо-у даљем излагању, за разлику од личноправних елвмената ауторског права, називати личним правима у генералном смислу. Основна разлика између личних права и личноправних елемената ауторског састоји се у објекту. Видели смо да je објект личних права неко лично добро човеково (живот, име, слобода, част). Међутим, објект ауторског права je интелектуално дело као производ човекове стваралачке способности, његове мисли и духа (66). У склону јединственог ауторског права, пичноправни елементи имају дакле за објект интелектуалну творевину али уз то и лично добро аутора (име, част, углед) које стоји у нераздвојној вези С аутором и његовом личношћу а у врло блиоком и трајном односу са његовом духовном творевином. Штавише, постоји мигшвење да се појам „моралног - права“ заснива на идеји да аутор и његово дело чине јединство (67)., У суштини, личноправни елементи ауторског права потичу из личних права у генералном смислу чији je објект неко лично добро. У прилог томе се истине битно лични карактер „моралног права“ (68). У потврду овог мишљења доктрина ауторског права иде још даље констатујући да аутора после његове смрти надживљава његова морална личност у његовим делима (69). Према немачкој теорији, појам „моралног права“ (Urheberpersönlichkeitsrecht) у ствари je излучен из личних права (Persönlichkeitsrechte) и представља једно право sui generis (70), Исто мишљење има и Пиола Казели

(63) Gérard Gavin: Le droit moral de l’auteur, Paris, 1960, p. 282. (64) Dr. Mario Fabian!: In tema dl dirltto morale et di danno morale, Borna, 1955, 4. (65) И судска пракса потврђује да „морално право“ аутора представља само један вид личких права Schu’ze: Rechtsprechung zum Urheberrecht, BGZ 5. (66) Сл. Крнета: н. д., с. 119 (11). (67) A. Toumier; Le bilan de la loi, RIDA, XIX, 1958, p, 83. (68) Gavin: op. cit., p, 93. (69) Sfetea: op. cit., p. 220. (70) A. Trolier: op. cit., p. 307.