Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

279

характеру она je у односу на лична права добила један друкчији и измевьен вид. Као та-к-ва она припада једној одређеној категорией личних права која штити аутора у области мнтелектуалног етвараньа. Задатак je личног (моралног) права да заштити интегритет духовне творевине и обезбеди поштовахье личности аутора кроз ньегове интелектуалне производе. Лично (морално) право штити идеале, моралне интересе везане за личност и дело аутора. Између личних права и личноправних елемената ауторског права постоји блиска веза. У оба случај a објект je лично добро човеково везано за његову личност. Разлика je у томе што се код личног права лично добро односи како на сферу моралног тако и на сферу телесног интегритета личности. Код „моралног права“ међут-им дол-азе у обзир само лична добра која се тичу имена и моралног интегритета али ј едино уколико су везана за личност ствараоца и за његово интелектуално дело. Личноправни (морални) елементи потичу из .личног права у генералном смису јер имају битно лични характер. Међутим, чињеница што се личноправни елементи ауторског права односе и на дело аутора потврђују да je хьихоз лични характер добио знатно измењен вид. У тесној вези с имовинскоправним елементима лично (-морално) право обухвата и личност аутора и ньегову творевину. Оно je једна компонента ауторског права у коме су уско повезани и морални (идеални) и материјални елементи. Због тога je лично (морално) право блиско имовинском елементу ауторског права на чему се уосталом и заснива монистичка концепција о проблему његове правке природе. Лично (морално) право je дакле подједнако везано за дело и његовог аутора. Зато je „морално право“ аутора постало еластичније: оно се мбже наслеђивати а изузетно и преносити на лица у која аутор има пуно поверење. Стога би се могло прихватили гледиште да je лично (морално) право аутора једно лично право sui gemris. Оно има свој основ у личности и делу аутора и штити ону блиску и трајну интелектуаляу везу која постоји .између њега и његовог дела (vinculum spirituale).

Др-

Живан Радојковић

РОБОВИ И РОПСТВО У МАРЦИЈАЛОВИМ ЕПИГРАМИМА

Друга половина I века н, е. je период у -ком су -се, после привидно сјајне фасаде римског поретка, почели појављивати први, али неминовни, знакови предстојећег опадања (1) jep je дотле латентна криза робовласничког начина производње почела у то доба добијати све очитији облик. Недостатак радне снаге на имањима, назадовање муници-пија, тешкоће на које je наилазила државна фискална политика, пропадање средњих друштвених слојева, морална криза и постепено нестајање ст&рих идејних и религијских представа, све су те појаве добиле иэразит вид у 'овом

(1) F. Heichelcheim : Wirtschaftsgeschichte des Altertums; Lieden, 1938, t. X, p. 722: