Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

282

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

на велепоседима, што je, поред лйтерарних, познато и из правких докумената, па представља одраз кризе дотадашњег начина производње (18) и могућности да се она одржи на старим темељима. Ипак, уза све то, у промету je било још доста робова. Марцијал у више наврата помиње трговце робова као посебну лрофесију, говори о месту где су робови продавани на тргу (19) и указује, као на посебну характеристику појединих робова, на околност да ли су кушьени или одгојени у кући (20). Али, макар да се робови још купују и продају, ипак се виде и разлике у упоређењу са ранијим стањем. Марцијал, найме, у својим епиграмима најчешће помиње промет тзв. лукеузних робова, намењених посебним потребама господара (21). Иако се не може искључити да на такву трговину Марцијал указује делом и због своје склоности ка одређеним темама које се са моралне тачке гледишта могу осудити, као и због чињенице да му je живот главног града у којем су се, како истине Сенека, и мане и врлине најскупље плаћале, давно главке инспирације, ипак се не може. занемарити ни околност да je смањење прилива робова из ратних похода и опште мбрално опадање римског друштва утицало на појаву овакве трговине. Карактеристично je такође да су ти робови досевали релативно врло високу цену. Тако су по ј едини дечаци продавани по сто до две стотине хиљада сестерца (22), што je знатна сума, кад се из самих Марцијалових епиграма може видети да je толики износ плаћан за градску кућу или за осредше имање на селу (23). Поред ових Марцијал

(18) Упор, напред наведено податке из Барона, Коломеле, Плинија Мл. као и Гајев фрагмент у Dig. XIX, 2,25,6. (19) То су били mangones (в. I, 58; VTI, 80; IX, 6) а место где су робови на тргу излагани називало ce je catasta (IX, 29; VT, 29). Карактеристично je да Марцијал сматра изузетно сиромашним оног који нема ниједног роба. Тако он, говорећи о неком Нестору (IX, 32) каже:

Nec toga пес focus est пес tritus cimice lectus, Nec tibi de bibula sarta palude teges, Nec puer ac senior, nulla est ancilla nec infams, Nec sera nec davis, nec canis atque calix. . . Non est paupertas, Nestor, habere nihil.

To je доказ да у Марцијалово доба ропство jour ни издалека није било ишчезло нити изгубило свој значај. (20) Стога, говорећи о Глауцију, Мелиорову ослобођенику, подвлачи: Non de plebe domus, пес avarae verna catastae. Sed domini Sancto dignus amore puer (VI, 29). (21) Перед разних дужности ко je су ти робови обављали, обично као кућна послуга, многи од н>их су били, како се види из епиграма, намегьени за проституцију и педерастију. Тако једном (VI. 66) Марцијал говори о про да ј и девојке коју овако карактерише; »Famae non nimium bonae pullam, Quales in mediasedent Subura, Vendebat modo praeco GeTianus, Parvo cum pretio diu liceret«. Слично и VT, 71. Али, много чешће се помињу продаје дечака. Тако се о томе говори у I, 58; 11, 44; Ш, 62, 71 и 73; IX, 21 59 и Тс", X, 31; XI, 70; XII, 38 и др.

(22) Millia pro puero centum mihi mango poposcit Risi ego, sed Phoebus, protinus ila dédit. (I, 58) Centenis quod emis pueros et saepe ducenis Quod sub rege Numa condida vina bibis. (111, 62) Vendere, Tucca, potes centenis milibus emptos Plorantes dominos vendere, Tucca, potes? (XI, 70)

В. такође и Ер. X, 31. О великом броју ових луксузних робова, њиховом промету, врстама и ценама в. и Ludwig Friedlaender; Darstellung aus der Sittengeschichte Roms, aus der Zeit von Augustus bis zum Ausgang der Antonine, VIII. Aufl. Leipzig, 1910, T. 111, pp. 142 —145. (23) В. Ep. 111, 52, где се наводи да једна кућа у граду вреди 200.000 сестерца. У Ер. XII, 66 слична кућа je купљена за 100.000 сестерца. У једном епиграму помиње се неки Артемидор који je за једног дечака дао своје имање на селу (ЕХ, 21). Међутим, једна девојка »famae non nimium bonae« (VA. 66) продаје се за 600 сестерца.