Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

283

помиње и купонные других категории а робова (24) али много мање од првйх. Марцијалови погледи на робове и ропство вису јединствени ни доследни. Он, пре свега, као и остали Рим.ъани у његово доба, па и раније, знатно повољније гледа на робове одгајене у кући (vernae) него на оне набавлена споља. У једном епиграму, говорећи о умрлом ослобођенику, он посебно подвлачи да бвај није набавлен на тргу него одгојен у господаревој кући (25) а другом приликом као један од услова срећног живота, који песыик жели за себе, јесте, поред мирна сна, одсуства свађа и учених жена, и сит кућни роб (26). Штавише, упоређујући се са умрлим дечаком, бившим робом, песетгк изражава желу да би се и њему указала иста такова почаст и брига у случају смрти (27). Овакав однос према вернама код Марцијала je разумлив jep je нормално да ce људи ca више поуздања односе према домаћој челади него према странцима .који су им углавном или готово потпуно непознати. Али, на формирање тих погледа морала je без сумње утицати и чињеница да je велики број ових робова потицао из односа господара са робињама (28), na je, иако je дете правно било роб, ипак морало по природи саме ствари доћи до другачијег односа према њему. Марцијал о том говори више пута, па je тешко претпоставити да je на то утицала само његова склоност према темама ове врсти (29). Уостаяом, да je таквих појава било, показују и- правый извори (30) који указујући на овакве случајеве, само потврђују оно што истине Марцијал. Има, међутим, ешгграма из којих се види да Марцијал и на остале робове (а не само на vernae) гледа другим очима одражавајући тако одступање од старих схватања и гледишта. Тако он у једном епиграму оштро осуђује неког Понтикуса који je наредио да се прибије на крст његов роб и да му се ишчупа језик да не би говорио о господаревим злочинима, додајући да народ ипак прича о господареву злоделу (31). Другом приликом, помињући један случај из доба Сулиних проскрипција, Марцијал истине како je један роб спасао господара (32), иако му je овај раније био ударно жиг на чело. У једном епиграму, Марцијал наводи како je нека

(24) В. 11, 44; VII, 30. (25) Ер. VI, 29.

(25) Sit mihi verna satur, sit non doctissima coniux, sit nox cum somno, sit sine lite dies (11, 90).

(27) Accipe, care puer, nostri monumenta doloris hic tibi perpetuo tempore vivet honor. Gummihi supremos Lachesis pemaverit annos Non aliter clneres mando iacere meos, (I, 88). (28) Најбољи пример за то je (без обзира на двосмислени знача] и употреблено изразе) епиграм I, 84:

Uxorem habendam non putat Quirinalis, Cum vellit habere filios, et invenit Quo possit istud more: futult àncil'as, Domunque et agrum implet equitibus vernis. Pater familiae verus est Quirinalis! (V. i VI. 71). (29) Марцијал, такођер, истине да су често и жене, упркос постојања Senatus consul tus Ciaud'anum, одржавале интимне односе са робовима. (В. посебно епиграме VI, 39; VII. 14; X, 91; XII, 58). Friedlaenderfop. cit., т. I, рр. 476 —491) наводи бројне примере за то, истичући да су чак и жене појединих царева имале такве односе са гЛадиј аторима.

(30) Dig. I, 5, б. (31) 11, 82.

(32) Proscriptum famulus servavit fronte notata Non fuit haec domini vita sed invidia (111, 21).