Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

284

римска матрона огледалом убила своју ропкињу (33) због тога што јој ова ни je најбоље уредила фризуру, проклињући злотворку и желећи да јој сва коса отпадне како ои и њен изглед одговарао огледалу којим je извршен злочин. Говорећи о позиву неког извршитеља, Марцијал са очитим негодовањем и о суд ом помиње продавање старик и немоћних робова (34). У неколико наврата Марцијал упоређује . положа) слободног грађанина са робом, долазећи на крају до закл.учка да се он уопште не разликује односно да je роб чак у бољем положају. Износећи једном жеље за слободом неког роба Кондила, Марцијал набраја сва преимућства која овај има у поређењу са својим господаром. Тако он, за разлику од господара Гала, може мирно да слава, док овог мучи бесаница због многих брига, Кондил није дужан никог да поздравља (он чак то не чини ни кад сретне господара), за разлику од Гала који се поломи трчећи на еве стране да би поздравив све своје патроне и заштитнике а избегал повериоце који га прогоне (35). Другом приликом, обраћајући се робу Максиму који настоји да се ослободи, Марцијал набраја све могуће тешкоће које Слободан човек мора преживети да би се исхранио, обукао и сл. па на крају закључује: ако све то можеш да поднесеш, онда нема сметње да идеш у слободне (36). Овакве паралеле и закључци, иако ван сваке сушьс значе претеривање jep je бити Слободан у робовласничком поретку представљало ипак огромно преимућство могу се објаснити приликама које су владале у Марцијалово доба и са којима ce je и сам лесник морао борити да би се одржао (37). Положа) слободног али сиромапшог дела рммоког становништва који никада није био нарочито завидан постао je у ово доба још тежи jep je промена политичког устројства државе довела до смањења дарежљивости горњих слојева римске аристокрације и богаташа (38), jep у нозим политичким приликама она није имала сврхе ни смисла. Остао je једино цар али до н>ега није било лако доћи, чак и у случајевима када су се правиле највеће концесије и прилазило ласкању које и код самог Мардијала звучи непријатно

(33) Ер. 11, 65. (34) »Vende senes serves, vende paternes« (XI, 70). Марцијал исто тако говори о »tristia servorum Stigmata« (X, 56). Ови погледи ниеу усамљени. Зна се на пр. да je сличне идеје истидао у то доба и Марцијалов земљак Сенека (Ер. ad Luc. 47,1).

(35) ГХ, 92.

(36) Vis fier! liber? Mentlris, Maxime, non vis; sed fieri si vis hac ratione potes, Liber eris cenare foris, si Maxime, nolls,

Veientana tarnen si domat uva sltim. Si ridere potes mlseri chrysendeta Cinnae,

—■ Contentus nostra si potes esse toga, Si plebeia Venus gemmo tibl vineitur asse, Si tua. non reetus tecta subire potes. Haec tibl si vis est, si mentis tanta potestas, Llberior Partho vivere rege potes (11. 53).

Ca тим поређењима су сличне и оне у Ш, 33 ко je се односе на жене без обзира на њихов двосмислен значај. Говорећи о уређењу шања и виде (X, SO) Марцијал завршава:

О ianitores v'Ucique fe’lces, Dominis parantur ista, servlunt vobis.

(37) Отуда врло уверљиво звуче Марцијалове речи »Nil est deterius latrone nudo; Nil securlus est malo poeta« (XII, 63, 12), Описи мука које имају клијенти трчећи по граду да поздраве патроне (XII, 68), гладовагье разних адвоката, песника и сл. (111, 38).

(38) Стога je Марцијал и могао с пуним правом истаћи често цитирани афоризам: »Sint Maecenates, non đeerunt, Flacce, Marones« (VIII, 51, 5).