Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НЕПОСРЕДНА ДЕМОКРАТИЈА У ЈУГОСЛАВИЈИ

159

Перед ових чисто политичких организација, постоје и бројне и значајне друштвене организације које имају значаја и као субјективан политички фактор. Чак je ССРНЈ замишљен и као нека врста општег савеза свих ових организација јер су колективни чланови његови такође и масозне друштвене организације, као што су синдикати, омладинска организација и др. Од свих тих организација најважније су управо синдикати и омладинска организација који су јединствене масовне организације одговарајућих скупина југословенског друштва. Ове оргнизације имају велики значај и у политичком погледу јер оне с једне стране подржавају политику ССРНЈ а с друге стране дају и самом вьему инициативу у погледу питања за која су саме заинтересоване. Но, најважнији субјективни политички фактор у Југославиј.и не само у перспективи будућности која треба да дође него већ несумњиво и данас je свестан грађашш као такав, сваки радни човек, сваки грађанин, одн. њихове масе. Јер већ и из изнетих црта ооновних политичких организација излази да je њихов циљ управо изградња таквог грађанина и његово подстицање на што потпунију активност. ССРНЈ даје једну од бројних могућ•ности грађанима за њихову политичку делатност. Те могућности дају и многобројне и разноврсне друге самоуправна и друштвене организације југословенске социјалистичке демократије. Тежгьа за стварањем што активкијих грађана прожима све установе и организације југословенског социализма. И управо ce овде субјективни фактор везује за непосредну демократу. Јер тежња je не само да грађанин буде основни субјективни фактор него да он то буде што непосредније, путем непосредне демократије а не посредовањем раэних представничких организација и устаеова. Тежи се избегавању не само политичких странака него и сваког другог посредника између државне или друштвене власти и народа, грађана непосредно. Зато се с излагања субјективног фактора сасвим природно прелази на излатагье о непосредној демократами jep je то типичан облик у коме се изражава најважиији субјективни фактор радни народ. Но, пре но што бисмо прешли на излагање о непосредној демократами, треба да поменемо иоле опширније друго основно обележје субјективног фактора у Југославији тежњу да се шиме што потпуније овлада друштвеним кретањем и разно ј ем. Заиста, социјалистичко друштво се гради на основу једне научне теорије историјског матери јализама и плански. Ова теорија не пориче никако значајан утицај објективних фактора и стихијског развоја, као што то неки погрешно мисле. Али она исто тако не пориче, као што опет други и ових je већина такође погрешно мисле, не пориче дакле, да je субјективни фактор такође веоада значајан у креташу и развоју друтптва и да он, водећи рачуна о објективним могућносткма, у оонови гради друштво. Преи пут се ново, социјалистичко друштво жели изградити управо не спорадичним, неповезаним, неплаяоким утица ј ем субјективнот фактора на поједине детаље друштвеног живота већ његовим свесно планираним утицајем на целокупан дугорочан ток друштвеног кретања. У Југославији се ово начело уважава y пуној мејри. Да би се оно остварило, потребан je огроман просветни и васпитни рад на уздизању