Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

160

основног субјективног фактора радног човека, радног народа. То није нимало лак посао али он већ даје значајне резултате, шго се може можда најбол»е видети на примеру радничког самоудрављања. Но, о томе више не можемо говорити јер то захтева посебно излагайте 111. Напосредна демократија у Јутославији један je од крајњих щиьева изградње социјализма. Али, наравно, тај циљ je данас још знатно далеко од остварењ-а - у Југославији данас постоје мешовити облици вршења државне и друштвене власти - постоји како непосредна тако и иосредна, цредставничка демократија. С обзиром на ступањ друштвеног развоја, то je и неопходно. Да би ce разумео однос између ова два облика демократа je, треба разликювати државну власт од друштвене власти или друшгвеног самоуправљања у ужем смислу (где долази приереда, с радничким самоудрављањем, и све остале друштвене службе са самоуправљан>вм радних људи у гьима). Државну власт, пак, треба разликовати на центрашшу и локалну. Кад се направо ове разлике, онда се може утврдити да су облици непосредне демократије цропшренији у оквиру друштвене него у оквиру државне власти, а да су у оквиру ове последње јаче развијени у локапној него у централној власти, што je сасвим разумл>иво и представльа опште правило. Друштвено самоуцравл>ање je, за разлику од државне организации е и н>ене власти, удраво и створено да би се у њему радни народ што нише ослободио државног туторства и бирократије и самостално вршио власт. Сасвим je јасно онда да су облици непосредне демократије овде и најразвијенији. Међутим, треба приметили да и овде има (и неопходно je, бар засад, да их има) облика дредставничке демократије, као и да, следствено, постоји овде опаонот од отуђивања одговарајућих органа од маса и њихове бирократизације. Ни друштвено самоуправљање, разуме се, као организациона мера, није яикакво чаробно средство којим се отклањају ове опасности. Оно их само умањује, a њихово отклањање у пуној мери није ствар коју могу извести било какве организационе мере већ једиио одговарајући друштвеяи развој (али оне ове мере, разуме се, поспешују и без њих сам развој такође није довол>ан). Уколико je установа, организација или облает друштвене власти већа и посао сложенији и захтева више техничких энаиьа и дуже времена за своје утолико, разуме се, облици посреди е демократам е или чак и службеничко-стручног обављања потискују непосредну демократију. Непосредна демократмја се и овде у начелу ограничава на доношење најважшијих одлука, препуигтајући њихову конкретизацкју и извршење представничкој демократами или службеницима. Најважнија облает непосредне демократије несумњиво су радне организације, привредне или друге. У н>има се влада по начелима самоулрављања радних л>уди у њша. Ако je организација мала (по садаппьем законодавству ако број -радних л»уди у н>ој не прелази тридесет), онда сви радни људи непосредно чине главки орган управљања организације ((у ггривредним организацијама раднички савет). Овај орган доноси главне одлуке,