Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

190

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

области друштвених односа што више уносе елементи споразумевагьа и арбитраже“ (8). Истакнуто je такође да се једна од битних претпоставки за увођење уставног судства састоји у томе што су се самоуггравне институдије и демократске форме учешћа радяих људи у друштвеном животу толико афирмирале да je управљање друштвеним пословима путем државног апарата постало конница даљег социј алистичког прогреса, и да се у таквим условима уставно судство јавл,а „као поступак самог система самоуправљања и новог уставног уређења“ (9). IV. Питање управног спора против аката органа радничког самоуправљања. По нашим дссадашњим пропиоима који су се тицали овог питагьа, против аката радничког савета као и аката других органа радничког самоуправљања није имало места управном спору. Наиме, по нашем Закону о управним споровима од 1962. („Службени лист ФНРЈ“, бр. 23/52) управни спор се може водити само против управног акта. Управни акт у смислу овог закона je такав акт државног органа који je донет у каквој управној ствархг a којим се решава о извесном праву или обавези одређеног појединца или правног лица (чл. 5). Међутим, решења односно акти радничког савета, као што je познато, «и су управни акти државних органа већ су то самоуправни акти органа радничког самоуправльагьа. Наше привредне и друге радне организације су у ствари својеврсне друштвене организације. Зато се против аката њихових самоуправних органа до доношења новог Устава и његовог спровођења није могао водити управни спор (10). По нашем пак новом Уставу о законитости коначних појединачних аката којима државни органи или организације које врше јавна овлашћења решавају о правима или обавезама, одлучује суд у управном спору ако за одређену ствар није законом предвиђена друга , судска заштита. А само савезним законом може се изузетно, у одређеним врстама управних ствари, искључити управни спор (чл. 159). Међутим, према прелазним и завршним одредбама Закона о Уставном суду Јутославије до усклађивања Закона о управним споровима са Уставом, против сваког коначног појединачног акта којим je повређено Уставом утврђено право самоуправљања или друго основно право или слобода може се водити управни спор и кад je важећим законима искључен управни спор, осим ако je за заштиту тих права и

(8) Тако Едвард Кардељ: Нови Устав Социјалистичке Југославије, Реферат на заједничкој седници Савезне народне скупштине и Савезног одбора ССРНЈ објављен у цит. књизи ,-Преднацрт Устава“ .. . , с. 118 и сл. Ту су изнета нетто опширније и нека објашњења о начелима и разлозима којима се руководила Комисија за уставна питања коју je Савезна народна скупштина формирала децембра 1960, и ставила joj у задатак да предложи Скушцтини „начелне поставке и ставове за израду новог Устава“.

(9) Тахо др. Хрнчевић у наведеном чланку, с. 136 и сл. Уколико се посебно тиче уставног положаја уставних судова у односу на остале судове, в. интерееантан чланак проф. др. Велимира Иванчевића; Нека питања ооганизације уставних судова у Југославији и положа) њихових чланова, ..Зборник Правног факултета у Загребу“, бр. 1/1964, Загреб.

(10) В. о томе Закон о управним споровима, са стручним коментаром Богдана Мајсторовића, изд. „Архива за правые и друштвене науке“, Беоргад, 1952, с. 43 и сл. В, и др. Велимир Иванчевић, др. Мил ив о ј Ивчић и др. Антун Лалић: Закон о управним споровима е коментаром и судском праксом, Загреб, 1958, с. 28 и сл. Ограничавајући појам управног акта само на акте државних органа, закон je кажу ови аутори искључио могућност да се покреће управни спор против аката органа који нису државни, тј. против аката самосталних установа и организација. Што у првом реду важи за наша предузећа и друге наше привредне односно радне организации е.