Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЗАШТИТА САМОУПРАВНИХ ПРАВА КОЛЕКТИВА

191

слобода предвиђена друга судака заштита. Приликом пак усклађивања Закона о управним опоровима прописаће се у којим случајевима о заштити Уставом утврђеног права самоуправљања и других основних права и слобода, кад je такво право или слобода повређена радњом, одлучују редовни судови (чл. 75). Но, одредбе Закона о Уставном суду Југославије које ce односе на заштиту Уставом утврђеног права самоуправљања и других основних права и слобода примењују се само ако je појединачни акт којим je повређено такво право или слобода донет после проглашења Устава односно ако je радња којом je повређено такво право или слобода предузета после проглашења Устава или још траје (в. чл. 76 овог закона). Према томе, по нашим одговарајућим новим прописима, тј. оним прописима који су донети после проглашења нашег новог Устава, могло би под одређеним условима имати места управном спору и против аката радничког савета и других органа радничког самоуправљања. Чигьеница je да највећи део слобода и права које зајемчује наш нови Устав „припадају човеку као људској личности и ствараоцу у друштвенополитичким односима“. Отуда наш Устав поставља начело да се све слободе и права које он зајемчује не могу одузети ни ограничите било којим другим правним актом или прописом. А права стечена на основу рада су неотуђива (в. чл. 36 и 70). Доследно томе, грађани уживају и судоку завдтиту ових слобода и права (11). Нашим новим Уставом прихваћен je дакле и у овој области принцип строге законитости и правичности а са њиме и поменута установа управног спора. Мада би се иначе, тј. из разлога правке сигурности по истом питању могло прихватите и једно друкчије, управо досадашње решење. То je несумњиво. Не можемо се овде, разумљиво je, упуштати у једно свестраније и ближе разматрање овога веома интересантног правяог питања ко je и по својој практично) важности без сумгье заслужу) е посебну пажњу. Тиче се управо ближег утврђивања правног положаја радних организација у тлости наших нових уставних одредаба и прописа. A дефинисање положаја и места радне организације у уставном систему je несумњиво једна од битних претпоставки и услова за обезбеђење права радних људи а исто тако и за вршење њихових обавеза према заједници (12). У вези са овим напомшьемо да по нашем новом Уставу (чл. 13) радну организацију могу основати, сагласно закону, друштвено-политичке заједнице, радне и друге организације и грађани. Радна организација се оснива као предузеће или друга прнвредна организација за делатности у области привреде или као установа или друга организација за делатности у области образована, науке, културе, заштате здравља, социјалне заштите или других друштвених служби. Све пак наше радне организациие, без обзира на то ко их je основао имају по нашем Уставу исти положај. Што значи да све оне, као и њихови органи, уживају и исту правку односно судску заштиту. А законом се могу прописати услови за спајање радних организација као и за осамостал>ивање или издвајање ньихових појединих делова.

(II) В. о томе ближе у књизи Преднацрт Устава Федеративне Социјалистичке Републике Југоставије, изд. Новинског издавачког предузећа „Комунист“, Београд, 1962, с. 147.

(12) В. о томе ближе др. Никола Балог: Положа) радне организације, „Архив за правке и друштвене науке“, бр. 3 —44962.