Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

148

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ције и обичаја у овој области права, a позивајући се при томе обично на потребу сигурности правног и привредног саобраћаја, давати отпор новим принципима који треба да се заснивају како на признању постојања низа неједнакости у развитку појединих држава, па чак и континената, и то неједнакости које су последида империјалистичких ратова, освајања света, колониализма и тако различитих облика економске и политичке зависности и експлоатације, тако и на цредузимању мера, па према томе и формулисању правних установа да би се те неједнакости што je могуће пре отклонило, и то знатним делом путем активности саме међународне заједнице. Све то нужно повећава и значај самога права за савремени живот и развитак међународне заједниде у било ком домену, па према томе и у домену међународног привредног промета. Mopajy се чинити напори да се пронађу решена која би омогућила такав дривредни напредак у коме би на нови, равноправней начин нашле себи место све државе на свету, а све то путем елиминисана јаза који дели развијене од иање развијених земал>а, пошто без отклањања тога јазе не може доћи до потребних даљих квалитативних промена у међународном праву које би омогућавале пуну и стварну једнакост и једнаке могућности свим субјектима међународног живота. Налазимо се, дакле, у времену када се намеће императивна потреба новот система међународне трговине, међународних цена и плаћана, међународне финансијске и сваке друге помоћи неопходне за привредни развој неразвијених земаља. А све обо мора да буде паралелно праћено новим правним решенима и новом нравном садржином која ће изразити све те битне квалитативне промене до којих нужно долази и мора доћи ако се жели да се сачува мир у свету, пошто без благостања свих л>уди не може бити ни трајног ни стварног мира у свету. Отуда право треба да буде средство прогреса међународне заједнице у сваком правцу. При томе, право више не може да се задовољава правним декларацијама у погледу положаја и учешћа сваке државе и сваког народа у међународном животу већ оно тежи да обезбеди и стварну једнакост, сувереност и равноправност држава, што значи да нужно води рачуна о економском положају сваке државе у целини међународних односа, предузимајући мере да се наслеђене заосталости што пре отклоне. На тај начин савремено право треба нужно да прати развој укупности међународяог живота тежећи да одраэи ту стварност. Све до сада речеяо односи се на тзв'. макроаспект међународног приврвдног промета, тј. на право које треба да регулише односе између појединих националних економија као и однос међународне заједнице према пој единим националким 'економијама. Међутим, право регулише и тзв. микроаспект међународног привредног промета, тј. односе до којих долази између појединих учесника у томе промету а то значи између појединих привредних организација предузећа, банака, задруга, трговаца и др. Овај други аспект je предмет вековног регулисања, тако да су изграђена многа нравна правила која су данас на снази и која се односе на међународну купопродају, међународне зајмове и кредите, на међународни превоз било ко je врсте (помррство, желеэница, друмски и авионски саобрачај), међународну шпедицију, међународни комиоион. и на многе друге