Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
ПРАВО МЕЋУНАРОДНОГ ПРИВРЕДНОГ ПРОМЕТА
149
уговоре који се јављају y међународном дромету, чему треба додати и тако развијена и све више кодификована правна правила ко ja се тичу међународне трговачке арбитраже. Та правила су још увек најчешће са-ставяи део надиоыалног закоисдавства појединих држава, па било да су у пмтању норме које непсюредно материјалноцравно регулишу ове односе било да су у питагьу колизионе норме коде одређују надлежно право за материјално-правно регулисање ових односа. Та правила су нужно фсрмулисана првеяствано с сбзиром на интересе владајућих и пословних кругова сваке поједине земл>е. А ако се при томе има у виду да je највећи број правила формулисан у доба привредне експанзије и колони јалних освајања данас најразвијенијих индустријеких земал>а, онда je сасвим разумл>иво што ce посгавл>а захтев за ревизијом ових правила, како би у томе послу учествовале све државе и како би кроз њихову садржину могли бити у највећој могућој мери заштићени интереси сваког уговорача. Отуда, и ради стварања јединствених и униформних правила за Погодине врсте међународних тргсвачких уговора и ради обезбеђења једнаке заштите интереса 'сваког уговорача, данас све јаче изражена танденција па и активное! да се на међународном плану и са међународним карактером регулишу правна питања међународних привредних односа, пюсебно међународних трговачких уговора. Истина, треба указати да су таква тенденција и таква активност врло живе и доста обимне још од почетка двадесетот вежа. Међутим, у њиховој изради часто je учествовао мали број земал>а тако да нису долазили до изражаја и није била обезбеђивана запхтига интереса свих земаља, а поред тога та јединствена и униформна правна правила, често фактички врло обавезна, била су формулисана па чаж и диктирана од стране јаких и монооолистичких организација појединих земаља односно појединих привредних грана. Зато све то намеће потребу гьиховог преиспитиваньа и ревизије и то уз учешће што je мотуће већег броја земаља и у оквиру међународних организација које обезбеђују пуну објективност и непристраоност. Рад на овоме, у овом правду и на овај начин није ни лак ни брз. С једне стране само постојање већ изграђених правних правила, којима се прилази као яеком фетишу, представља озбиљну препреку. С друге стране „освојене позиције“ оних којима посгојећа правна правила обезбеђују породности и приоритегну заштиту интереса, брањене разлозима стабилности и традиционалности, прадстављају такође врло значајну препреку. Међутим, савремени свет мора ипак да савлада ове и све друге препреке. И он то и чини и чиниће све више и сигурно све брже. Начини на који ће то бити чињено јесу и могу бити врло различити. Области у којима се приступа овом послу одређују се према опидифичним условима и мотућностима у сваком поједином моменту. Али je рад на овоще нужан пошто он долази као императивен захтев нових односа који у свим областима људске делатности треба и мора да буду регулисани на бази стварне једнакости и стварне равноправности, па према томе и стварне једнакости и равноправности уговарача који учествује у међународном привредном промету. Наведимо неке примере овога, остварене са више или маше успеха, али свакако примере који се могу оценити као гюзитивни резултати.