Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕТОД И ТЕХНИКА ПРИПРЕМАЊА ПРАВНИХ ПРОПИСА

375

Број прописа повећава се и на тај начин што се уместо јединственог регулисања у једном општем пропису ово разбија и понавља у великом броју појединачних прописа истога ранга. Добар пример за то пружа ситуаций која je постојала пре доношења Закона о општем управном поступку кад су одредбе које спадају у тај поступай, у недостатку општих одредаба о поступку, бескрајно понављане у истоветној формулацији у многобројним законима и уредбама (на пример, одредбе о субјектима и року жалбе, првостепеном и другостепеном органу, итд.). V. Утицај метода припреме прописа на касније измене и допуне. За честе измене и допуне прописа, органи који те прописе доносе дају стереотипно објашњење да брзи развој нашег друштва прераста правке оквире који су му дати, отприлике као што нарасло тесто прелива оквире суда у коме кисне, и да то тражи све нова и нова правка регулисања. Разлог за знатан број измена и допуна јесте у овоме али то никако није ј едини па чак ни главки разлог, и том разлогу треба додати још многе друге. Честе измене и допуне правних прописа изазивају оправдано незадовољство органа који треба да их примењују и радних организација и појединаца који према њима треба да подесе своје поступке. Учестале измене и допуне постале су у последнее време чест предмет сатирйчно-хумористичких текстова и цртежа што не би било од нарочитог значаја, иако не доприноси угледу законодавца, да учесталост измена и допуна не повлачи у исто време две последице чији се значај не сме занемарити. Органи дужни да примењују ове често мењане и допуњаване прописе труде се неко време да овладају основним прописом и његовим каснијим изменама и допунама али брзо долазе до сазнања да су предузели један посао који премаша нормалне људске моћи па остављају правни пропис на страну и почињу радити по томе како су чули да правни пропис гласи, по самој логици, по целисходности или на други који начин, независно од прописа који без велике невоље не читају. Место да доведу до савршеније примене закона, честе измене могу, довести и не ретко доводе до потпуног одвајања праксе од закона. Појединци и организације који своје држање треба да прилагоде правним прописима односно своја права да остварују помоћу прописа долазе у ситуацију да прави обим тих права и дужности не могу сазнати и да у њиховом остваривању не могу чинити ни један корак без помоћи стручних лица. Обавезно заступање странака које je са разлогом одстрагьено из југословенских процесних права под оваквим условима наметнуло се фактичким путем чвршће и много шире но да je прописано законом. Даља штета од честих измена и допуна je у томе што оне погађају стабилност правног поретка, посебно привредног поретка. Колико je потребно да се правни прописи путем измена прилагоде друштвеним потребама, исто je толико важна стабилност правног поретка. Радне организације и појединци планирају своје активности, чине предвиђања за дужи временски период. Учестале промене у правном режиму уносе елемент неизвесности и стварају неред у тим предвиђањима, практично их онемогућују и наносе штету.