Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Велико повећање обима ваздушног саобраћаја у свету последних година праћено je непрестаним смањењем броја несрећних случајева и усавршавањем безбедности тог саобраћаја. Па ипак, ваздухопловство никад неће бити сасвим ослобођено својих специфичних ризика. Зато ваздушни превозилац треба да буде заштићен од наступања великих и катастрофалних штета које могу угрозити и само његово пословање. Ту заштиту му у највећем броју случајева пружа институција ограниченна одговорности. Сасвим je логично, с друге стране, да je, кад je свесно проузроковао наступање несрећног случаја (што je, међутим, тешко замислити) превозилац изложен неограниченој одговорности, тј. накнади пуне штете. Постојеће разлике, у националним законима у време кад се огромна пространства савлађују за света неколико часова летења не одговарају потребама и правној сигурности у савременом ваздушном саобраћају без обзира да ли je реч о превозиоцу или о кориснику транспортних услуга. Стога се аутор залаже за међународну унификацију у овој материји. Унификација би се могла постићи универзалним усвајањем Варшавске конвенције коју би требало допунити и изменити шире но што je то учињено 1955 Хашким протоколом. За савремени свет треба да je характеристична све већа сарадња на свим пољима а ваздушни саобраћај, као наглашена међународна делатност, могао би да послужи као погодан инструмент приближавања народа. Ауторов рад представља документовану и концизну упореноправну студију о проблему одговорности у ваздушном саобраћају. Зато се та студија свакако придружује релативно малом броју исцрпних радова у светској литератури из ове области и као таква заслужује не само пажњу специалиста за ваздухопловно право већ и стручњака много ширег спектра интересовања.

Ъургща Крстић

494

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА