Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

394

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

страна која није изазвала нити учествовала у тој промени не може, позивом на правило rebus sic stantibus, тражити ревизију или окончање, Beit накнаду на бази кулпозног неизвршења уговора. Међутим с тим у вези поставља се питање политичких промена у свету и у појединим државама и њиховог утицаја на уговорне обавезе. Питаае није ново; оно се појављивало неколико пута у историји, обично када су се догађале крупне промене. Опште je познато да je приликом стварања буржоаских држава у Европи нова класа одбила да призна династичке обавезе старих режима. Питање je много дискутовано после Првог светског рата када je СССР, позивајући се на промену околности до којих je дошло победом Октобарске револуције, отказао читав низ уговора које je закл>учила царска Русија. У доктрини тим питањем бавио се још Вател (Vattel), указујући да се уговори склапају између држава а не између државних органа, па према томе да не зависе од облика владавине. У Комисији за међународно право појавила се иста тенденција. Неки чланови захтевали су да се у чл. 44 кодекса унесе изричита одредба на основу које промене политике или владе у једној земљи никад не могу бити основ за примену правила промењених околности. Други су опет заузели став да промене политике једне владе не могу нормално бити основ за примену правила али да би констатадија да промене политике никад не могу послужити као основ за примену правила била сувише оштра. Уколико би се, на пример, догодиле радикалне политичке промене, један уговор о политичном савезу могао би постати неприхватљив за обе стране. Отуда се Комисија задовољава само дефиницијом. „суштинских промена околности“ сматрајући да то онемогућује злоупотребеу правду окончања уговора на основу само обичних промена у политици једне земље. Фундаментална промена околности као правни основ за ревизију или окончање уговора има један сасвим изузетан характер, што значи да he се применити само ако не постоји ни један други начин за окончавье или ревизију уговора. Следствено томе неће се применити на уговоре који предвиђају могућност ревизије или отказа у свако време; затим неће се применити на уговоре где je престација извршена него само на оне чије je извршењеу току или које се извршује сукцесивно. Правило промењених околности делује само ех пипс. Комисија за међународно право изричито je искључила граничне уговоре од примене правила (§ 3, чл. 44, кодекса). Међутим, овај je став очевидно сувишан; гранични уговори извршују се једним актом и самим извршењем нестаје уговорних обавеза, па je логично да се на њих не може применити ни правило промењених околности. Евентуална ревизија стања створеног тим уговорима може се вршити по другом основу али не позивом на правило промењених околности. Отуда би било логичније да je Комисија тај параграф заменила једном широм формулацијом која би. обухватила све извршене уговоре. Један део доктрине сматра да je правило промењених околности могуће применити само на тзв. „вечне“ уговоре, тј. на уговоре који не садрже одредбе о свом престанку. Комисија за међународно право оправдано je