Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

443

потребно je ближе одредити појам организације које има у виду Устав јер овако одређен појам није довојбно прецизан. Кад Устав, не употребљазајући израз „радна организација“, истине да организације које врше послове од јавног интереса одговарају за штету исто као и државни органи кад штету проузрокују јавни службеници, може се сматрати да je законодавац y погледу одговорности извршио извесну класификацију радних организација и да од ове класификације зависи по којим he правилима одговарати поједине радне организације. Прво, постоје радне организације које могу своју делатност вршити као и сва нравна лица па чак и по посебном правном режиму али се у односима са странкама појављују са једнаком вољом. Друго, постоје радне организације које могу вршити делатност тако да су законом овлашћене да по посебном правном режиму врши и послове од јавног интереса односно од посебног друштвеног интереса али се у односу према странкама јављају са јачом вољом па су стога дужне да у управним стварима примењују управни поступак и доносе управна акта. У првом случају, кад радне организације врше делатност као и остала правна лица и ступају у односе са странкама с једнаком вољом, оне одговарају по општим правилима о одговорности за другог. У другом случају, кад Устав истине да организације које врше послове од јавног интереса одговарају као и државни органи, можда би се могло закључити да je Устав имао у виду оне организације које врше послове од јавног интереса али кад ове послове врше на основу јавних овлашћења која одређује Устав и закон (чл. 84, ст. 2 Устава СФРЈ) и кад вршећи ова јавна овлашћења „могу у појединачним стварима решавати о правима и обавезама или на основу закона примењивати мере принуде или ограничена, само у законом прописаном поступку у коме je свакоме дата могућност да брани своја права и интересе и да против донесеног акта употреби жалбу или друго законом предвиђено средство“ (чл. 156, ст., 1; в. и чл. 158 и 159 Устава СФРЈ). То би другим речима значило да се овде има у виду она делатност кад je организација овлашћена да доноси управна акта и кад се према томе у односу према странкама јавља са~јачом вољом. Тумачење да израз „организација која врши послове од јавног интереса“ из чл. 69 Устава има у виду организације које имају Уставом и законом одређена јавна овлашћења изгледа да има и Зак. о изменама и допунама Зак. о општем управном поступку („Сл. л. СФРЈ“, бр. 10/1965) који прописује да су дужне да примењују управни поступак „радне и друге организације кад у вршењу јавних овлашћења решавају“ о правима, обавезама или правним интересима појединца, правног лица или друге странке (чл. 1). Као што видимо овде није употребљен израз „организација која врши послове од јавног интереса“ већ се изричито истину јавна овлашћења У том смислу и Основни зак. о установама („Сл. л. СФРЈ, бр. 5/1965) истине да „установе могу вршити одређена јавна овлашћења поверена законом или на основу закона другим општим актом скупштине друштвено-политичке заједнице (чл. 9, ст. 1). Установа врши поверена јој јавна овлашћења на начин и под условима прописаним законом“ (чл. 9, ст. 2). У прилог схватања да je чл. 69 Устава изразом „организација која врши послове од јавног интереса“ имао у виду организацију која има