Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

јавна овлашћења наводи и чињеница да je ова одредба Устава у ствари истакла начело да и државни органи као и организације које врше послове од јавног интереса односно са јавним овлашћењима, иако врше своју делатност са јачом вољом, одговарају за штету. Да се није хтело то да подвуче не би било нужно уносити у Устав одредбу на основу које и организације које врше послове од јавног интереса начелно одговарају као и државни органи jep je опште познато да све организације одговарају за штету по општим правилима о одговорности за друтог. И без ове одредбе Устава радне организације би свакако одговарале за рад својих службеника и радника по општим правилима о одговорности. Према томе, можда би се могло сматрати да je чл. 69 Устава СФРЈ истакао начело да ће државни органи и друштвено-политичке заједнице као и радне организације које врше послове од јавног интереса са јавним овлашћењима одговарати за штету по истим правилима. Следствено томе, уколико за друштвено-политичке заједнице и државне органе има посебних правила о њиховој одговорности за штете које проузрокују њихови службеници ова би се посебна правила примешивала и за штете које проузрокују службеници организација које врше послове од јавног интереса али кад ове послове врше са јавним овлашћењима. Не упуштајући се у детаљније расправљање уставне класификације радних организација које заслужује посебну пажњу, истакао сам само неколико момената у вези са питањем објашњења израза организације ко ja врши послове од јавног интереса који можда могу нешто допринети лакшем разумеваньу овог у извесној мери непрецизног израза у чл. 69 Устава. Потреба за правилним тумачевьем овог израза од посебног je значаја због примене одговарајућег система одговорности за штету.

Д. Ђ. Деиковић

ПРАВНА ЗАШТИТА МАЛОЛЕТНИКА У ШВАЈЦАРСКОЈ

Истраживања, која су досада извршена, указују на низ разноврсних фактора који доприносе криминалитету малолетника, међу којима нарочита значај имају поступци и старање родитеља о својој деци. Злостављање деце, недовољно старање о њиховом физичком и душевном здрављу и разводу, недовољно и нарочито лоше васпитане као и потпуно занемаривање образована детета свакако су чести узроци запуштености деце и малолетника. Када се малолетници налазе у оваквим ситуацијама, тада је најмањи повод довољан да отпочну са вршењем крађа, превара и тежих кривичних дела. Сигурно je да су за овакве ситуације у великом броју случајева одговорни у првом реду родители a ређе и друга лица кода су по закону или по примљеној обавези дужна да се старају о детету односно малолетнику, као што су старалац, усводилац, очух, маћеха и др. У циљу отклањања овог основног узрока запуштености малолетника предузима се у разним земљама у зависности од прописа и преко одговарајућих органа низ мера ради консолидације породице кода je као дру-

444

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА