Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

449

сти траје најмање једну годину а може се по службеној, дужности или на захтев једног од родитеља повратйти (чл. 280 ШГЗ). На овај начин, показухе се пуна брига са једне стране развоју детета у породици а са друге стране и могућности директив интервенции е друштва преко органа старательства у случају када се констатује тешка немарност или неспособност родитеља у васпитању деце и малолетника. 3. Заштита малолетника у кривичном праву. —а) Историјски развој. Развој кривичног права у Швајцарској доста се разликовао од развоја грађанског права. Као што je већ речено, германско право je наследило римско право после инвазије Алемана, Бургунда и других. Крвна освета je у ово време почела да ишчезава jep се композиција све више сретала у области имовинских деликата. Што се тиче других деликата, њихово сузбијање се вршило кроз одговарајуће религиозне ритуале (жртвовање и сл.). Постепно су обичаји били редиговани и сакупљени у оквир обичајног права под мањим или већим утицајем одговарајућег друштвеног уређен.а. Канонско право почело je да интервенише у све већем броју судских ствари али већ и у првом пакту Федерације из 1291, као и у каснијем из Станса (1481 ), појавл>ују се први елементи кривичног права (наглашавање обостране кантоналне помоћи у случају неког деликта). Постепено je вршена кодификација у кантонима Берн (1614), Цириху и др. Једино кантон Нидвалд и Ури нису сматрали за потребно да кодификују своје право. Каролина Карла V (CGC) утицала je на законодавство више кантона и често je примењивана као допунско право. Логично да су и казне биле веома сличне Каролини тако да се смртна казна често појављује у разним видовима зависно од извршења преступа. Међутим, врло рано се показало да овако строге предвиђене казне не постижу свој цшь и Економско удружење из Берна расписало je 1777 свој познати конкурс за најбоље кривично законодавство. У доба Револуције једна од првих брига законодаваца била je стварање кривичног законика тако да je он донет већ 1799, али je то била лоша копија револуционарног Крив. зак. Француске из 1791. Овај законик престао je да се примењује чим су кантони повратили своју аутономију (1803) али су неке од његових одредби остале као помоћно право у кантонима Берн, Солер и Вод. Повратак старим законима није био добар jep су на овај начин биле joui више распарчане кантоналне одредбе. Фрибург je преузео одредбе из Каролине a кодификације су даље напредовале у неким кантонима уз осетан утицај кривичних законика земаља које су биле у суседству тих кантона. (2)

(2) Кодификације су даље напредовале у кантонима Арговији (1804), Тесену (1816), Сент-Галену (1806). „Каролину“ поново су увели кантони Нешател, Швиц, Фрибург. Утица) баварског законика из 1821 у мањој мери оеећао се у правима Базела и Сент-Галена, док,)е Фенева под француском доминацијом морала прихватили Наполеонов законик чи)и су многи елементи остали у примени и после враћања независности овоме кантону (1814). Године даљих кантоналних кодификација биле су; Фрибург 1849, Гризон 1351, Нешател 1855, Арговија 1857, Солер 1859, Сент-Гален 1857, Вале 1858, Шафхаузен 1859, Апенцел 1859, Луцерн 1860, Обвалд 1864, Берн 1860, Гларис 1877, Турговија 1868, Швиц —• 1869, Цирих 1871, Тесен 1873, Солер 1874 (ревизи)а), Цуг —• 1876, Вуд 1931. Француско право утицало )е у каснијим годинама на законодавство Фрибурга, Нешатела и Вале. Ново немачко законодавство дало je сво печат циришком крив, праву. Најоригиналнија законодавства била су у кантону Швиц и Апенцел, док су се кантони Ури и Нидвалд лишили законодавства у ово) области.