Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

453

У далем развоју ова комисија за напуштену децу добила je и нов назив - Комисија за заштиту малолетника (1912). Овој комисији оставлено je право да води спор заједно са државним правобраниоцем и број њених чланова повећан je на 9 (три члана именована су од стране Великог већа а шест од стране Државног савета). Овој комисији оставлено je да управла својим фондовима и домовима које je била отворила као и да врши функцију старатела. Измена од 1929 г. повећала je број чланова комисије на 11 и проширила делокруг рада ове комисије, што je негативно утицало на ефикасност рада, услед преоптерећености и низа послова који су само посредно били у вези са заштитом деце и малолетника. Овакво гомилање р'азних функција онемогућило je ову комисију да успешно води политику заштите деце и малолетника. Са друге стране било je опет очигледно да су методи репресије водиле ка удалаваньу детета од породице а некад чак и непријателском ставу према своме стараоцу. Ово je указало на неопходност акције у правду подршке породици а не кажњавању породице. Законом од 1937 већина компетенција ове комисије за заштиту малолетника разделена je на разне службе Установе за децу, која je била приклучена оделењу просвете. Ова установа обухватала je раније школске службе и неколико нових служби као: Школена лекарски служба (основана 1916) je постала здравствена служба омадине. Социјална служба којој je, када je основана 1925. био цил оснивања нових установа. У досадаппьем развоју она je обавлала разне задатке и старала се о смештају деце и малолетника у време распуста, контролисала рад ученика, руководила школском гардеробом, итд. Лекарско-педагошка служба створена je већ 1908 и бринула се о „тежим школским случајевима“. Помагала je отварагье школа j слооодном простору, затим установа за карактерно измењене ђаке а радила je у тесно) сарадњи са Институтом за педагошке науке и Поликлиникой за психијатрију (где су 1931 створени посебни разреди ученика ради испитивања). Служба за професионалну оријентацију потпадала je под оделенье за трговину, индустрију и рад. На основу Закона од 1927 старала се о професионалном образовању и контролисала рад малолетника. 1959 донет je нов закон у овој области. Служба старања штитила je ванбрачну децу а од 1937 поверено joj je и старанье, чуваше или старателство и над малолетницима према одлуци старателских власти. Надлежност ове службе касније je проширена и на пунолетна лица под старателством. Служба за заштиту малолетника спроводи заштиту деце и малолетника и обавља опште акције превенције, Ова служба врши и надзор над смештајем деце ван породичне средине и стара се од 1942 о школовању, а у извесним случајевима и о осуђеној деци од 6 —14 година. У Женеви постоје такође и разне комисије које су претворене у задужбине и њихове су надлежности ограничене на управланье капиталом, руковођење постојећим домовима за девојчице и дечаке и одрасле малолетнике. Интересантно je да су у ове комисије цименоване обавезно увек и жене.