Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

461

као излаз из постојеће ситуације, може се сматрати више као израз специфичное државног уређела него као „класичан“ облик савремене установе потпредседника републике. 4. У зависности од наведених разлога стоји и питање који су то случајеви када потпредседник преузима вршење функције шефа државе, да ли преузима вршење свих или са извесним ограничењима и, најзад, да ли потпредседник може постати и председник републике ако je функции а председника престала пре истека његовог мандата. Ова питања су управо кључна питала за одређивање положаја потпредседника и у позитивном уставном праву су различито поставлена. Међутим, оно- што je битно у овој установи у свакој држави понаособ јесте питање да ли потпредседник републике преузима вршење функције председника због његове тренутне или трајне спречености. То je, ако се посматра са становишта установе председника републике, управо питање његовог замелив ања. Постоји мишлеле да je о замењивању председника могуће говорити само у случају када председник постоји и када због његове спречености „председничке надлежности врши нека друга особа“. Сматра се да замеливала нема кад потпредседник долази на место председника „кад je код овог наступио случај трајне спречености“, и да, штавише, раз лика између република без потпредседника и република са потпредседником лежи у томе што се у првима у случају трајне спречености председника приступа избору новог председника с тим што до тог избора председничке послове врши привремено одређена особа а да у другима председничко место заузима потпредседник „који je за такав случај изабран унапред, заједно са председником, и на исто време“ (6). Иако се горњи закључак може применити на већину држава са потпредседником, новија уставна пракса познаје и изузетак од таквог правила или можда тачније једну нову варијанту таквог решења. Оно се састоји у томе да у неким државама у којима je уведена установа потпредседника, он није унапред одређен и да постане председник републике ако функције председника престану пре истека његовог мандата. Потпредседник врши функције председника до избора новог председника a постоји само отворена могућност да он буде изабран и за новог председника републике. Развијање установе потпредседника у овом правду, тј. у правду блиског сарадника председника републике, и као таквог, сигурно и најбољег вршиоца функција председника у интерегнуму до избора новог председника са потенцијалном могућношћу да и он сам постане председник може се сматрати и савременом тенденцијом уставное права. 5. Осим наведених, више или мале заједничких карактеристика установе потпредседника остаје ипак чиленица да прописи сваке земље, чији устави познају ову установу, имају и својих специфичности. То je разумливо из многих разлога. Државе које ће бити и посебно размотрене налазе

(6) Др. Јован Стефановић: Уставно право ФНР Југославије и компаративно, Загреб, 1956, кн>. IX, с. 314.