Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

460

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

за рад, повери вршенье својих извршних овлашћења било ком другом лицу“(3). Иако овде није изричито поменута установа потпредседника републике, може се закључити да би у случају да дође до „поверавања“ функција председника другом лицу, ово имало статус сличан статусу потпредседника у другим државама. в) Tpeha трупа држава чија су уставна решења управо предмет ових упоредноправних разматравьа, обухвата оне државе у којима постоји поред председника републике односно државе и потпредседник. Њима je заједничко то да се сва питања у вези са носиоцем функције потпредседника републике односно са његовим положа] ем регулишу највишим нормативним актом земље уставом. Најчешће су у њему повезане одредбе о председнику и потпредседнику али за разлику од оник које се тичу председника одредбе о потпредседнику су веома уопштене и неодређене. Управо, сва она претходна питана која се појављују у вези са избором потпредседника (4), па и сам начин избора, решавају се скоро на исти начин као и у случају председника републике. Неких особености нема. Иако je тако, корактеристично je за већину устава ове трупе држава да управо највише пажне посвећују начину избора односно именована потпредседника и тачном утрврђивању ситуација када на потпредседника прелазе функције шефа државе а много мане питану делокруга потпредседника републике. Његове функције, ако то уопште чине, устави регулишу сасвим уопштено и непотпуно. По својој садржини функције зависе у највећој мери од разлога због којих je дошло до увођења ове установе. Стога je разумљиво да се тек приликом испитивана положаја потпредседника и разлога његовог постојања могу уочити веће разлике између решена појединих држава. 3. На основу анализе позитивног упоредног уставног права данас се може рећи да постоје углавном три основна разлога због којих долази до увођења установе потпредседника. Први и најшире прихваћен јесте да ce потпредседник појављује као орган који у одсуству или спречености заменује шефа државе (5). Други разлог лежи у потреби растерећивана председника републике од послова и налажена у потпредседнику једне врсте помоћног органа. Овде се управо комбинују оба наведена разлога а у пракси они понекад иду и заједно. У оба наведена случаја потпредседник може бити више положај него функција. Међутим, трећи разлог увођења потпредседника, маколико био специфичан и данас сасвим изузетно примениван, даје овој установи и својства функције. То je случај оних држава чији етнички састав (изразит пример je Кипар) а донекле и политички и културни развој захтевају на неки начин „равноправну“ поделу функдија шефа државе. Будући да je овакво решење нађено не због обезбеђења континуитета вршења функција председника односно не за будућност већ

(3) Устав Републике Гане од 1 јула 1960, чл. 18, т. 2, ст. 2.

(4) То су, на пример, услови ко] и се траже од je дно г лица да би могло бити кандидовано и изабрано за председника републике; они се најчешће своде на одређене захтеве у погледу година старости, грађанских и политичких права, држав.гьанства, итд.

(5) Проф. Ђорђевић назива положа] оваквог потпредседника „резервним“ положајем ]ер потпредседник ступа на функцију председника ако ]е његов мандат престао пре истека уставног рока и у току преосталог мандата (н. д., с. 407).