Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КАНТОВО УЧЕЊЕ О ГРАЂАНСКОМ ПРАВУ

11

Остављајући Хегела по страни, чије je дјело о филозофији права код пас преведено и објављено 1964 године, остаје, да се размотри, у чему je ■суштина и смисао Кантовог учења о праву, заправо учења о грађанском праву. Кантово учење о грађанском праву садржано je у дјелу Metaphysische Jinjangsgründe der Reshtslehre (метафизичка почела правые науке), ко je je у другом издању штампано у Königsberg!! 1798, дакле управо у вријеме, кад се француска револуција била већ увелико распламсала. Ово je дјело код нас преведено и бит ће објављено у Сарајеву током 1965 године. Али Кантона наука о праву не смије се проматрати одвојено од његових осталих дјела, као нека посебност, коју je он случајно и као успут написао,- Она je испреплетена са цијелим његовим учењем. Нарочито je повезана са његовом наукой о моралу, па je са тога гледишта треба и проматрати. Кантона наука о праву није ни нека енциклопедија права, већ филопофско учење о грађанском праву, ко je je Кант назвао „приватним правом“. Овај назив има хисторијско значење, јер потјече још из времена, кад ■се образовало право, којим се штитило присвојено, приграбљена власнизптво (ius privatum). У Кантово вријеме назив je имао и друго значење. Одговарао je „посебничком власништву“ буржоаског либерализма, који je ■тек настајао. Своје дјело о праву Кант je назвао и „метафизиком права“. Треба имати у виду, да Кант под метафизиком разумијева „сваки систем спознаје a priori, спознају из самих појмова“. У том погледу он je дослједан, јер успоредо говори о метафизици права, метафизици морала, па и о метафизици природе. То одговара духу његова времена, кад се цијела спознаја, па и спознаја природе изводила из појмова. Кант се повео за владајућим схваћањем, по коме се помоћу појмова изучавала и „филозофија природе“ (метафизика природе, натур-филозофија), умјесто да се говорило о „природи филозофије“, као би се радило данас. Гледиште je задовољавало, jep се у то вријеме мислило, да су појмови ultima ratio спознаје и није се знало, да су они само мисаони одраз разних стварности. На свом развојном путу Кант je отпочео с изучавањем природе. Налисао je и дјело „Метафизичка почела науке о природи“, које по наслову подсјећа на његову метафизику права. Сам каже, да je његово дјело о праву »pendent« његовом дјелу о природи. Има ли недосљедности у томе, што Кант на једној страни пише метафизику природе, а на другој се страни не разрачунава са рационализмом и религијом. Свакако да нема, Кад je бога са јуристичком духовитошћу приказао као биће, ко je има сва права, а никакве дужности, а о спознаји права и природе, иако их je изводио из појмова, имао јединствен поглед на збивања. Да je пошао неколико корака даље, дошао би до заједничког погледа на оба подручја, те тако пронашао закон о израстању права из производных односа и о његовом повратном дјеловању на њих. Истина je, да je Кант дивовском снагом коракнуо напријед, али je ипак остао у границама свог идеалистичког времена. Зато му je остала непозната над-