Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ИРИЛОЗИ

173

вршити и инвеститор. Општинска скупштина регулише организацију, начин и обим уређивања градског земљишта и његово коришћење према месним приликама и у складу с урбанистичким планом. Општина даје на коришћење уређено градско землшште корисниЈдима путем конкурса или непосредном погодбом између општине и корисника, Републичким прописима ће се утврдити трошкови уређивања земљишта, трошкови проузроковани општим интересима, и посебним условима изградње зграде који не могу бити урачунати у основицу за обрачунавање амортизације у станарини. Висина накнаде општини за уступање на коришћење градског земльишта не може бити виша од накнаде прописане за национализации у одговарајућег грађевинског земљишта на том подручју. Исто тако републичким прописок могу се овластити општинске скупштине да пропишу допринос за коришћење градског земл>ишта, али се мерила за плаћање тог доприноса морају одредити републичким прописом зависно од опремљености градског земљишта комуналним објектима, положају земљишта у насељу и другим условима и околностима од значаја за његово рационално коришћење. Овај допринос се прописује за све обвезнике на истом подручју под једнаким условима, с тим што су од доприноса изузети градска земљишта која ce користе: за војне објекте, за зграде страних држава које служе за потребе страних дипломатских и конзуларних представништава и за становање гьиховог особља, под условом реципроцитета, затим за зграде међународних међудржавних организации а и за зграде за становање њиховог особља, ако међународним споразумом није другачије одређено и на крају за зграде и просторије које служе верским заједницама за вршење њихове верске делатности, a које су иначе по Закону о национализации најамних зграда и грађевинског земољишта изузете од национализације. Општинска скупштина je овлашћена да и у другим случајевима пропише да се не плаћа допринос за коришћење градског земљишта ако то нађе за сходно. Beh je истакнуто да je целокупно градско земљиште и изграђено и неизграђено национализовано. Наравно за национализовано градско земльиште и зграде припада накнада. Висину накнаде за национализоване зграде утврђује комисија општинске скупштине и та накнада износи угнанном 10 % закупнине која се плаћа за коришћење зграде од дана ступања на снагу Закона о национализации, односно од 1. јануара 1959 па за период од 50 година. Та накнада одређена у фиксном износи биће плаћена у равним месечним износима у току 50 година. То исто важи и за земљиште које зграду покрива, као и за терен који припада згради за н-.ено нормално коришћење. У погледу национализованог земљишта које није изграђено ранијем власнику ce плаћа накнада која je одређена према тарифи коју утврђује општинска, градска односно среска скупштина за своје подручје. На пример Скупштина града Београда je својим одлукада од 18. марта 1960. и 6. ■априла 1962 („Београдске новине Службени део“, бр. 6/1962) утврдила накнаду за експрописана грађевинска земљишта ко ja износи по једном квадратном метру: а) на подручју општине Земун —-у I зони од 50—100 динара; у II зони од 20 —50 динара и у 111 зони од 15—30 динара; б) на осталом подручју града Београда у I зони од 80—400 динара; у II зони