Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

184

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

гове одредбе и прописи донети на основу таквих одредаба имају повратно дејство. Основни закон о пензијском осигурању (3), објављен у „Службеном листу СФРЈ“ бр. 51 од 30. децембра 1964, својим чл. 252 (4) одређује да овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу СФРЈ“ што je у сагласности са одредбом чл. 152 Устава. Међутим, чл. 251 истог закона (5) одређује да ће се овај закон примешивали од 1. јануара 1965. Поставив се питање да ли je оваква одредба у сагласности са чл. 154 Устава. Нема сумње да су постојали оправдани разлози да се Основни закон о пензијском осигурању почне примењивати од 1. јануара 1965, тј. да ступи на снагу у краћем року од осам дана од његовог објављивања. У том цшьу било je сасвим оправдано да се искористи из чл. 152 Устава и да се, уз посебно образложење оправданих разлога, одреди да овај Закон ступа у краћем року од осам. дана. Како je овај Закон објављен 30. децембра 1964 имало je основа да се, на основу наведеног овлашћења из чл. 152 Устава, одреди да тај закон ступа на снагу 1. јануара 1965, тј. у року краћем од осма дана од дана објављивања, јер би по редовном року тај закон ступио на снагу тек 7. јануара 1965. Међутим, тако није поступљено већ je у одредби чл. 252 одређено да закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу СФРЈ“. То значи да није коришћено овлашћење из чл. 152 Устава о ступању на снагу закона у року краћем од осам дана, већ je у посебној одредби чл. 251 одређено да he се овај закон примењивати од 1. јануара 1965. Из тога јасно произилази да je овом закону у формалном погледу дато повратно дејство и то целом закону. Међутим, према чл. 154, ст. 2 Устава, законом се може одредити да само поједине иегове одредбе и прописи донети на основу таквих одредаба имају повратно дејство док je овде одређено да цео закон има повратно дејство што je у очигледној несагласности са начелом из чл. 152, ст. 1 Устава да прописи и други општи акти не могу имати повратно дејство. Оваква повреда једног уставног прописа учигьена je без стварне потребе jep je, као што je напред изложено, имало законског основа да Основни закон о пензијском осигурању коришћењем овлашћења из чл. 152 Устава стугщ на снагу у року крайни од осам дана од дана објављивања. У овом случају то би било на дан 1. јануара 1965 као што се и желело. Правно посматрано тежи je случај са Законом о изменама и допунама Закона о инвалидском осигурању, који je објављен у „Службеном листу СФРЈ“ бр. 5 од 5. фебруара 1965. У чл. 146 (6) одређено je да овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу СФРЈ“

(3) Проглашен Указом Председника Републике П. Р. бр. 103 од 26 децембра 1964. (4) Текст овог члана гласи: ~ Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу СФРЈ“. (5) Текст овог члана гласи: „Овај закон примењиваће се од 1. јануара 1965. године. Изузетно, на уживаоце пензије који су се на дан 1. јануара 1965. године затекли у запошљењу одредбе овог закона о коришћењу пензије за време запошљења примењиваће се од 1. марта 1965. године, до ког дана ће се примен>ивати одредбе Закона из 1957. године. Рок за доношење решења по захтевима за одређивање права на пензију по овом закону почрпье тећи од 1. маја 1965. године. (6) Текст тога члана гласи: „Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у ~Службеном листу СФРЈ“.