Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

183

једно сасвим друкчије схватање о „моралном праву”, умањујући његов знача] у очима англосаксонског света. Но у Великој Британији, као што смо видели, такво схватање почиње да ce мења y корист латинске концепције о месту и значају „моралног права”. То се може само поздравити јер заштита личног (моралног) права аутора има несумњиви значај за развитак духовног стварагьа и људске цивилизације и културе. Отуда се „морално право” појављује и као тековинэ од општег интереса. Признање личноправних (моралних) овлашћења интелектуалним ствараоцима која су тек у нашем веку нашла своју потврду у позитивно) норми материјалног права има поготову велики културни знача). Оно )е само могло дати подстрека интелектуалним ствараоцима да развију своју пуну стваралачку активност и остваре свој већи удео у изградњи опште културе. Као што )е напред речено, лично (морално) право има посебног знача) а у стварању чвршће економске базе интелектуалних стваралаца jep се на ььему заснивају и њихова имовинскоправна овлашћења. Аутор као духовни стваралац, економски обезбеђен и заштићен у свом достојанству, има много више и стварне могућности и моралног подстрека да развије своје стваралаштво у интересу друштва и заједнице. Његово сазнање да he моћи да ce супротстави свако) повреди свога ауторског права, било да се гьегово дело неовлашћено искорићшава, било да се деформише и мења на начин ко)и шкоди шегово) части и угледу улива му осећање сигурности да са више поуздааа приступа стваралачком раду.

Др.

Живан Радојковић

ДА ЛИ JE ПОВРАТНО ДЕЈСТВО ИЗВЕСНИХ ЗАКОНА У САГЛАСНОСТИ СА УСТАВОМ СФРЈ

Одредбом чл. 152 Савезног Устава (1) предвиђено je да се закони и други прописи и општи акти објављују пре него што ступе на снагу. Према истој одредби савезни закони и други прописи и општи акти ступају на снагу најдаље осмог дана од дана објављивања. Само из нарочито оправданих разлога може се одредити да савезни закон и други прописи или општи акт ступа на снагу у року краћем од осам дана од дана објављивања Према чл. 154 Устава СФРЈ (2) прописи и други општи акти не могу имати повратно дејство а само законом може се одредити да поједине ње-

(1) Текст чл. 152 Устава СФРЈ гласи: „Закони и други прописи и општи акти објављују се пре него што ступе на снагу. Савезни закони и други прописи и општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања. Само из нарочито оправданих разлога може се одредити да савезни закон и други пропис или општи акт ступе на снагу у року краћем од осам дана од дана објављивања. (2) Текст чл. 154 Устава СФРЈ гласи: „Пропис или други општи акти не могу имати повратно дејство. Само законом може се одредити да поједине гьегове одредбе и прописи донесени на основу таквих одредаба имају повратно дејство. Кривична дела, привредни преступи и прекршаји утврђују се и казне за ова дела примешу J у се према закону који je важно у време извршења дела, осим ако je нови закон блажи за учиниоца.