Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

188

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

произвођачи лишени средстава за производњу те се и радна снага претвара у робу, и на тој основи настају капиталистички производни односи. У томе je квантитативни скок у односу на просту робну производњу. Само тако се може разумети разлика између кружења робе и новца у простом промету Р—Н—Р и капиталистичком Н—Р—Н. На први поглед, разлика између новца као посредника у размени у простом промету и новиа као капитала изгледа да je само , у форми промета. У првом облику Р— H —Р сврха je одмах позната: циљ je да се размени неупотребна вредност. Размена je заснована на чисто квалитативној страни, те новац служи као посредник између различитих квалитета. Али облик Н —Р—Н на први поглед изгледа апсурдан jep се на оба пола налази новац, и квалитативно посматрано ту нема никакве разлике. Лице купује робу за новац коју опет продаје за новац. Овај тек постаје јасан када се новац на обема странама посматра квантитативно Н —Н. „Тога ради процес Н—Р—Н не црпе свој садржај из некакве квалитативне различности својих крајњих тачака, jep су обе новац, већ из њихове квантитативне различности (7). Код предујмл>ивања капитала у средства за производњу и радну снагу није показано само квалитативно раздвајање Н— рс већ и „један веома карактеристичан квантитативан однос“ (8). Квалитативна страна овог процеса je у подели капитала на два различита дела, на постојани и променљиви, али je од њега неодвојив и квантитативан однос jep се та два дела капитала морају предујмити у одређеној сразмери тако да je кушьенй радна снага у стању да обради кушьену количину средстава за производњу, тј. „маса средстава за производњу мора бити довољна да усиса масу рада како би je ова претворила у произвол“ (9). У овој фази кретања капитала H —Р “ налази се још једно квалитативно обележје на коме овај чин и почива, а то je момент расподеле: средства за производњу, на једној страни, и радна снага одвојена од тих средстава, на другој; дакле, расподела средстава за производњу као битан услов за претварање радне снаге у робу. „Средства за производњу, предметни део производног капитала морају ... према раднику стајати као таква, као капитал, прије него што чин Н-Рс може постати општим друштвеним чином” (10). Радна снага, као и остале робе, има, за Маркса, и квалитативну и квантитативну страну. Чим постане робом, она добија ново свойство, jep су производни односи квалитативно нови, a стварањем вишка вредности она стално репродукује постојеће производне односе. Она својом робном вредношћу, која ее количински разликује од вредности коју ствара, омогућује егзистенцију капиталистичке класе. Али je вредност радне снаге и квантитативно одређена, jep она као и остале робе није само вредност него и вредност одређене величине те je зависна од количине средстава за ньену репродукцију. Анализа ових обележја нужна je за схватање капиталистичке експлотације и вишка вредности.

(7) Капитал, књ. I, с. 103. (8) Капитал, књ. 11, с. 4. (9) Капитал, књ. 11, с. 5. (10) Капитал, књ. 11, с. 10.