Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

189

Маркс нам прво показује квалитативну страну витка вредности, откривајући да потиче из неплаћеног рада најамних радника, а потом и квантитативну. Прво открива суштину капиталистичког односа поделом капитала на Константин и варијабилни, а потом количински однос делова ном востворене вредности, . в Економске категорије Маркс не ставља у круте оквире него их анализира онако како се развидају „да се излажу у њиховом историјскоМ односно логичком процесу формирања” (11). Најбољи пример за овај Енгелсов став налазимо у тумачењу различитог испољавања закона вредности у просто) робној и капиталистичкод производњи. За Маркса та разлика није само квантитативна (то су уочили и његови претходници) него у првом реду квалитативна. У капитализму закон вредности делуде у другом виду и робе се не продају просто по сводим вредностима него по ценама производив, па закон вредности добија преображени облик закона просечног профита. По Енгелсовом мишљењу, Маркс je и пошао од простог промета да би показао модификациие кроз коде пролази закон вредности, jep се у капитализму робе не продаду само као производи рада него и као производи капитала, и то капитала различитог органског састава. Посматрати закон као нужност кода не подл еже променама значи признак! га само декларативно, издводити га из конкретних историјских околности у кодима делуде. Основно обележде Марксовог метода јесте што се не одваја од конкретне стварности и задатак метода јесте што се не одваја од конкретне стварности и задатак му де у првом реду да открид'е унутрашња сводства ствари, па учинивши то тек онда посматра подавне облике. У првод фази анализе профита, као преображеног вишка вредности, Маркс гретпоставльа* да се вишак вредности и профит не разликују квантитативно. У овод фази истраживања, дакле, они се разликуду само квалитативно дер се посматрањем профита као потомка целокупног капитала губи „органска веза између постоданог и промешьивог капитала“. Али свођењем профита на просечан профит и продадом роба по ценама производите, горња се претпоставка напушта те се разлика између профита и вишка вредности’показуде и као квантитативна. „Сада де дош само случај ако се вишак вредности ... подудара с профитом садржаним у продадној цени робе“ (12). Особеност кода новац чини капиталом (уз постодеће друштвене услове) јесте његово стално предудмљивање и стална промена форми коде прима у кретању. Кружно кретање капитала такође носи собой квалитативне промене. Не ради се само о промени форме већ и садржине коју капитал непрестано добида и напушта примајући нову у кретагьу. Битно обележде овог процеса де у томе што само кретање чини да новац егзистира као капитал. Без кретања он губи то својство, дер без претварања новчаног у производни и производног у робни и без реализациде робног капитала није испуњена основна сврха капиталистичке производње, оплођавање вредности. Кружно кретање капитала врши се нормално само док његове разли-

(11) Ф. Енгелс: Капитал, књ. 111, 1948, Предговор, с. XXI. (12) Капитал, књ. 111, с. 136.