Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

190

чите фазе прелазе једна у другу без застоја. „Застане ли капитал у првоЈ фази Н-Р, онда се новац укочи у благо; ако се то деси у фази производив, онда на једној страни леже средства за производњу без функционисања, док на другој страни остаје радна снага незапослена; ако се то деси у последнюю фази Р-Н, онда нагомилавање непродатих роба ставља брану току промета” (13). Не ради се, дакле, само о пукој промени облика, већ и о последицама квалититивне природе које капитал прима у процесу кретања_ Исто тако, захваљујући посматрању не само промене облика већ и. органске везе различитих делова капитала Маркс открива суштину тенденцию ског пада профитне стопе. Пораст органског састава капитала, дакле,. квалитативна промена у структури капитала, закон je капиталистичког начина производив, али закон који се остварује кроз унутрашње противречности. Оне се састоје у томе што капиталистички начин производње има. за цшь да што више развија производне снаге те се смањује удео да се капитал оплоди у што већој мери.. Ова противречност налази решење у опадајућој' профитној стопи, с једне, и кризи хиперпродукције с друге стране. Служећи се, опет, методом квалитативне анализе Маркс открива и факторе са супротним дејством који „коче и укидају” деловање овога закона. Овај закон представља „ону мистерију око чијег се решења врти читана политична економија од Адама Смита”. Она тај закон није могла да објасни јер није јаско формулисала разлику између постојаног и променљивог капитала, ни je схватила органски састав капитала као структуру квалитативно одређену и променљиву и кије полазила од квалитативне разлике између вишка вредности и профита, канате и земљишне ренте. Развитак друштва Маркс посматра као скоковите прелазе једних облика у друге, промене које не носе само измене форме већ и суштинске промене у организации производног процеса и његовим покретачима, тако да. облик престаје да буде оно што je био и постаје негација претходног. Појава се може у оквиру себе саме мењати само до одређене границе на којој квантитативне промене доводе до квалитативних. „Показало се да промене бића. нису уопште само прелаз једне величине у другу величину, него прелаз квантитативное у квалитативно и обрнуто, постојање другог што je прекидање постепеног и квалитативно другог насупрот пријашњем постојању” (14). Маркс je овај Хегелов дијалектички став прихватио и он чини темељ његовог дијалектичког метода и у економским анализама примењује га. увек када прати промене економских појава. Примену тога закона посебно наглашава Маркс у писму Енгелсу: „Између осталог, из завршног дела моје 111 главе где се указује на претварање занатског мајстора у капиталисту као резултат чисто квантитативних промена, ти ћеш видети да ja наводим закон који je открио Хегел, закон претварања чисто квантитативних промена у квалитативне, као закон који важи у историји као и у природном наукама”.

(13) Капитал, 11, с. 26.

(14) Цитирано према ГГ. Вранидком: Дијалектички и хисторијски матери)а лизам,. Загреб, 1958, с. 44.