Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

196

Основу овога осврта представљају подаци претходне обраде судске статистике о броју изречених правоснажних кривичноправних санкција учиниоцима кривичних дела: злоупотребе службеног положаја или овлашћења из користољубља (314-а КЗ), преваре у служби (чл. 318-а КЗ) и проневере (чл. 322 КЗ) у Југославији у периоду 1960—1963. У I поглављу овога рада биће изнет осврт на кривичноправне санкције изречене учиниоцима понаособ за свако од наведених кривичних дела, а у II поглављу пружићемо групни осврт на казне изречене за ова три сродна кривична дела, имајући у виду да од структуре криминалитета зависи и структура кривичних санкција. Ово се по нашем мишљењу посебно показује у области привредног криминалитета с обзиром на висину оштећења друштвене имовине, околности под којима je дело извршено, личност учиниоца, чињеницу да je штета у потпуности или већим делом надокнађена и сл. У излагању које следи биће поклоњена пажња упоређивању стања и кретања кривичних санкција између појединих република у нашој земли. Наше je мишљење да се на тзв. проблем уједначавања казни или боље речено на разлике које се уочавају између содијалистичких република у односу на врсту и висину изречених главних казни, примену споредних казни, примену условних осуда, изрицања мера безбедности и др., не може гледати шаблонски и механички, већ je потребно имати у виду, поред структуре криминалитета и његовог интензитета, и специфичне околности појединих република и ужих територијалних подручја. Међутим, уважавајући све ове моменте, јшслимо да je ипак потребно имати у виду и питање уједначавања казнене политике. Када се говори о овоме проблему не би га требало повезивати са индивидуализацијом казне, јер до разлика при изрицагьу казни долази пре свега до различитих критеријума при одмеравању казни, што опет несумњиво доводи до неравноправности грађана у нашој земљи, а посебно доноси и тешкоће у преваспитавању - осуђеника, који врше неизбежне компарације казни међу собом.у казненопоправним домовима. Када je реч о индивидуализацији и разликама у избору и одмеравању казне, потребно je истаћи да. je полазна тачка нашег кривичног законодавства да сви учиниоци кривичних дела, под истим условима буду једнако гоньени и једнако кажњени, да нико невин не буде осуђен, да се кривду изрекне заслужена казна, (чл. 1 ЗКП). Ради остварења ове сврхе наше законодавство полази од два основна принципа: законитост у гоњењу и законитост у изрицаиьу казне. Ова два принципа су основна објективна мерила за једнако гоњење и једнако кажњавање и она чине основу казненог система и казнене политике. Међутим, објективна мерила у гоњењу и кажњавању нису искључиви принципи казнене политике, jep се код гоњења и кажњавања појављује човек са различитим субјективним својствима, различитим условима дотадашњег живота, као и различитом прогнозом преваспитања. Све ово указује да се уз објективна мерила морају признати и субјективна мерила при гоњењу и кажњавању. Из ових разлога наше законодавство je истакло принцип индивидуалазације казне као један важан принцип казнене политике, чиме се чине релативна објективна мерила у гоњењу и кажња-