Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

198

АНАЛИ ПРАВЫОГ ФАКУЛТЕТА

значајно када je реч о адекватном кажњавању учиниоца кривичних дела која сачињавају привредни криминалитет. При анализи, коју ћемо у следећим поглављима изнети, свесни смо да нам расположиви статистички материјал дозвољава, односно тачније речено, условљава одређени домет. Међутим, пошто криминалитет спада у ред масовних друштвених појава, дисциплине ко je се баве криминалитетом морају се служити y процесу његовог посматрања и проучавања и материјалима одговарајућих статистика, који су за ову анализу од посебне важности. Имамо у виду и један доста раширен неповерљив став према статистици, који потиче обично из чињенице што су статистички подаци често злоупотребљавани па постоји веровање да се статистикама може доказати све. Међутим, чини нам се да су класици марксизма оправдано придавали ванредно велики значај статистици о чему постоје бројни подаци у њиховим делима. При разматрању знача) а статистике криминалитета, треба увек имати на уму да оне приказују трупе или класе одређених података, а не појединачне случајеве. Статистика криминалитета отуда није у стану да нам пружи сва појединачна обележја за поједине учиниоце кривичних дела, нити пак све сложене услове у вези са неким конкретним кривичним делом (6). При анализи кривичних санкција на бази података судске статистике наилази се на неке тешкоће услед недостатака постојећет начина вођења и обраде прикупљених података, тако да услед ових тешкоћа није могућ увид у нека важнија питања са овога подручја. Навешћемо неке од тих тешкоћа (7): не постоји могућност праћења политике кажњавања млађих пунолетних лица; постојећи начин вођена судске статистике не омогућава праћење кривичних санкција изречених повратницима за пој едина кривична дела; из података судске статистике сада се не може разликовати ко je су санкције изречене извршиоцима кривичних дела а ко je ниховим помагачима; када je у питану стицај кривичних дела, у судској статистици се евидентира само изречена јединствена казна а не казне утврђене за свако поједино кривично дело. На тај начин у таквим случајевима добиjajy се нереални подаци, с обзиром да je за наведено дело исказана оштрија казна од оне која je у ствари одмёрена; када je за одређено кривично дело у закону прописана најмана мера казне (нпр. 6 месеци затвора, или 5 година строгог затвора), није могуће утврдити колико су казни судови изрекли испод, законског минимума применом одредаба о ублажавању (чл. 42 и 43 КЗ), с Обзиром да се интервапи казни лишена слободе у судској статистици не подударају са посебним минимумима казни који су најчешће предвиђени у КЗ; не постоје подаци о броју опозваних условних осуда, иако су ови показательи неопходни код разматрана правипности примене института условие осуде у пракси.

(6) в. И. Јосифовски и Љ. Арнаудовски: Проблеми статистика крилишалитета и предлози за њихово решење, Скопље, 1964, с. 1 и даље.

(7) Институт за криминолошка и криминалистичка -истраживања у Београду издаће ускоро студију о кретању привредног криминалитета у СФРЈ у периоду 1960 1963 у коме су ове тешкоће и узроци ближе обрађени.