Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

ИМА ЛИ МЕСТА ЗАКОНСКОМ ПРАВУ ПРЕЧЕ КУПОВИНЕ У КОРИСТ СУВЛАСНИКА ЗЕМЉИШТА ПО НАШЕМ ПРАВУ

„Савезни врховни суд налази да се раније правые правило о пречем праву куповине земљишта, које je правило било предвиђено у корист смесничара, не може применити у правном поретку ЈугославиЈе. Разлози за овај став суда јесу следећи: С обзиром на опште упутсво изражено у члану 4. Закона о неважное™ правних прописа који су донесени пре 6. априла 1941 године и у току непријатељске окупације, рани ja правка правила садржана у законима и другим прописима који су били на снази 6. априла 1941. могу се применити на односе за ко je нема важећих прописа и то условно уколико нису у супротности са Уставом и другим прописима донесении.од надлежних органа Југославије и њених република. Битна карактеристика поменутог ранијег правног правила о прочем праву куповине смесничара у погледу земљишта јесте у томе, што с једне стране привилегише смесничара из разлога који су у то време уважавани као разлози општега интереса, а с друге стране ограничава слободу власника да прода по својој вол>и. Закон о примени земљишта и зграда у свои члану 5. прокламује начело да je промет земљишта, које може бити у приватној својини, Слободан између приватних лица. Од овога се начела одступа Законом о искоришћавању пољопривредног земљишта где се, у интересу унапређења друштвене производње и социјалистичких односа у привреди, у члану 14, одређује прече право куповине пољопривредног земљишта у корист пољопривредних организација и задруга. Слично томе и основни Закон о шумама у члану 12 одређује прече право куповине у корист организације ко ja управља шумама а у погледу шумског земљишта. Иначе по члану 12. тог закона промет шуме у грађанској својини врши се сходно одредбама Закона о промету земљишта и зграда. Очевидно je да се од начела слободе промета између приватних лица, о коме говори члан 5 Закона о промету земљишта и зграда, одступа на основу посебних закона и у цшьу унапређења социјалистичке привреде. Не може се прихватити гледиште да, поред члана 5 Закона о промету земљишта и зграда, у пракси даље важи раније правило о пречем праву куповине смесничара, иако je оно у супротности са слободом промета између приватних лица о којој говори члан 5 Закона о промету земљишта и зграда, што би значило да je то прече право остало мимо поменутог закона и мимо начела израженог у слану 5. Не може се смисао члана 5 Закона о промету земљишта и зграда схватити тако, да прече право куповине као правило) садржано у старом закону остаје као важеће за праксу мимо начела из члана 5. Раније постојећи друштвени интерес, који je у историјским условима прошлих времена оправдавао одредбе закона и правку праксу о пречем праву куповине смесничара, очевидно не постоји више у условима друштвено-економског и правног поретка Југославије. У дру-