Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

214

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

личита рјешења (2). Лишењем родитељског права родител губи сва права који чине њихов садржај; тј. он губи право да дијете чува, васпитава, управља његовом имовином, те да га заступа. Међутим обавеза издржавања дјеце ни у овим случајевима не престаје (3). 2. Друга, у сваком случају блажа мјера предвиђена Основним законом о односима родитеља и дјеце je одузимање дјеце од родитеља. Према чл. 19 ст. 2 овог Закона орган старатељства може дијете одузети од родитеља и повјерити на чување и васпитање другом лицу, или установи, ако су родители запустили његово подизање. Запуштање се може манифестоватг! у разним правцима. Може се десити да родители задуете физичко васпитање дјетета, да се доволно не брину за исхрану дјетета, за њихово здравле, чистоћу итд. Може се десити да родители не воде рачуна о друштву у којем се креће њихово дијете, или му пак сами својим понашањем дају лош примјер. Уколико орган старателства. донесе рјешење о одузимању дјетета родителима, н>има и поред тога остају сва права и дужности осим права да чувају дијете, које се након изрицања ове мјере повјерава трећем лицу или установи. Родителу су дозволени лични контакта са његовом дјецом, осим у нарочито тешким случајевима гдје постоји могућност да међусобни сусрети више штете него користе дјетету. Лако се уочава из законског текста да неке битне разлике између ваковских разлога предвиђених у члану 15 и 19 Основног закона о односима родителе и дјеце нема. Чини нам се да je законодавац уношењем одредбе у чл. 19 ОЗРД тј. одузимагье дјеце, хтио одвојити ово као блажи случај у односу на случај лишења родитељског права из чл. 15 ОЗРД, као тежег с луча ja. Како се ове законске одредбе одражавају у пракси надлежних органа, који су најчешћи разлози за примјену ових законских санкција, као и тешкоће на које наилазе ови органи при рјешавању тих проблема, видјећемо из анализе судских одлука, и одлука старателских органа. 111, —• У ту еврху анкетирали смо одлуке Ошптинског суда I у Сарајеву у десетогодишњем периоду, од 1952 до 1962 године. Подаци које смо нашли у списима односе се на број ставлених захтјева, лица која захтјев ставлају, разлоге због којих се изриче ова мјера, те лица која се најчешће лишавају родителског права. Не би могли рећи да je број захтјева велики с обзиром да се ради о десетогодишньем периоду, као и да je позната чиньеница да у животу није

(2) Француско право по Закону од 24 августа 1889. познавало je лишење очинске власти, које je повлачило губитак свих права која се односе на ову власт и у односу на Сву дјецу, па чак и ону која треба да се роде. Aubry-Rau: Droit civil Français, t. IX, Paris. 1953 p. 134 —136. Каснијим законима из 1893, 1921. предвиђена. je могућност лишења родитељског права, само према поједпном дјетету; Швајцарско право позна je лишење очинске власти које се односи не само на сву дјецу него чак и на ону која су касније рођена (чл. 285, ст. 3 СС) Virgile Rossel: Code civil Suisse. Lausanne, 1947, p. 124; У совјетском праву постоје различита мишљења о овоме питаку. Тако Г. М. Свердлов сматра да суд може лишити родителе његових права само у односу на дјецу према којој je родитељ поступио злонамерно. Међутим, Н. В. Рабиновић, сматра да се лишење родитељског права односи на сву дједу. Свердлов: Совјетское семејноје право, с. 225. (3) Обавеза родитеља да издржава своју децу и након лишења родитегьеког права не престаје ни по швајцарском праву. „Отад и мајка лишени очЈшске власти, остају обавезни за издатке издржавања и васпитања дјетета“ (чл. 289 СС Suisse); По совјетском праву такође лишење родитељског права не ослобађа родитеље обавезе издржавања.