Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

215

тако мали број родитеља према којима би се могла примијенити ова санкција. Општинском суду стављена су 24 захтјева за лишење родитељског права, од којих само 2 нису усвојена. У највећем броју случајева захтјев су ставила лица код којих се дјеца налазе на чувашу и васпиташу. Интересантно je да су то најчешће сродници код којих се дјеца налазе, а у машем броју захтјев су поставили родители. Наиме, у великом броју случајева родители дјеце. оставлене код трећих лица на чувашу не показују никакву бригу ни интерес према својој дјеци, нити доприносе било шта за шихово издржаваше. То су управо и најчешћи разлози због којих се ставлају захтјеви за лишење родитељског права. У анкетираним списима највећи број приједлога за лишеше родителског права ставили су сродници малолетника и друга лица код којих се дјеца налазе на чувашу (19 приједлога), затим, орган старателства који je ставио 15 приједлога и на крају, један сд родитеља малолетника (8 приједлога) од којих су 6 ставиле мајке а 2 очеви. Важно je погледати ко су родители који за своју дјецу не показују ни основну бригу, оставлају их, злоставлају и грубо занемарују своје родителске дужности. У први ред долазе ванбрачне мајке које у великом броју случајева заборавлају на своје обавезе према дјеци, те на било какав начин желе да бригу о шима пренесу на друге. У прегледаним списима као најчешћи разлог за лишеше родителског права ванбрачних мајки je оставлаше дјеце одмах након рођеша трећим лицима и након тога не показују ни основну бригу ни интерес за своје дијете. У овим случајевима тешко je наћи било какав разлог за оправдаше поступка ванбрачних мајки према шихово ј дјеци. Наиме, понекад средина, шено реаговаше и ссуда, а посебно став родитела ванбрачне мајке онемогућује јој да остане уз дијете и да се посвети шеговом подизашу и васпиташу. У прегледаним списима наилазимо управо на обрнуту ситуацију. Родители ванбрачних мајки су управо они код којих се дјеца налазе, који их чувају, васпитавају и издржавају. Дакле, како видимо у наведеним примјерима став родитела и сродника ванбрачних мајки није их присилавао да дјецу оставлају родителима или сродницима, или их смјештају у домове, дпто би се у нашој средини још увијек могло очекивати, него je шихов став управо омогућавао да оне остану уз своју дјецу. Међутим, у великом броју случајева саме ванбрачне мајке су дјецу оставлале, а оне одлазиле од куће, често се одавале проституции, алкохолу, а понекад и вршешу кривичних дјела. Наравно, оне су врло ријетко показивале било какву бркггу и интерес за оставлену дјецу. Треба подвући да у свим случајевима, као разлог за лишеше родителског права се наводи избјегаваше обавезе издржаваша, уз одсуство било какве пажше или бриге за своју дјецу. У списима наилазимо чак и на врло драстичне случајеве напушташа дјеце и занемариваша родителских дужности. Тако у спису Општинског суда I у Сарајеву број Р на овако образложеше: „Оставила га je на улици и отишла, претходно га нудила комшијама, говорећи да ако нико неће да га узме да he му ставйти натпис на леђа. .. ко га нађе, шегово je“. Посебно треба нагласити да у наведеним случајевима уопште нема противлеша мајке да се лиши родителског