Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

223

Дужина трајања брака уопште, па ни у овом правном случају, не може да буде чихьеница на основу ко je се доказује постојање камере, већ први (објективни) услов за примену тач. 1 чл. 120 Закона q пензијском осигурању од 1957. Околност да je тужшьа са осигураником раније дуго година била у браку не може да служи као доказ да брак није или да je закључен у намери да се стекне право на породичну пензију. Исто тако ни болеет брачног друга у време закључења брака не мора да буде веродостојан доказ о ступагьу у брак у цшьу стицања права на породичну пензију, а не у цшьу заједничког живота брачних другова. Болеет, макаква била, не представља чињеницу на основу које се са сигурношћу може да одреди век једног лица, те према томе ни сигурност у погледу стицања одређеног права. Живот познаје излечење такорећи безнадежних случајева и неостваривање наде оних који су je везивали за смрт оболелог. Са друге стране болеет може да подстакне и племените камере и према томе правно допуштене. Зато болеет брачног друга у време заклзучења брака може само да наведе на сумгьу да извесна правно недопуштена намера постоји. Међутим, сумња није доказ. Да би се утврдило да брак није закључен у цшьу заједничког живота брачних другова већ у неком другом цшьу, односно у циљу стицања права на породичну пензију у овом правном случају, потребно je пружити поуздане доказе о томе. Из образложеньа произилази да Завод за социјално осигурање такве доказе није пружио. Из свега што je досад речено може да се закључи: прво, да je објективни услов за оспоравање права на породичну пензију испугьен односно да je брак између тужшье и осигураника трајао мање од годину дана; друго, да субјективни услов за оспоравање овог права није испуњен односно није доказано да je брак био закључен у намери стицања права на породичну пензију. С обзиром на то, одлука првостепеног суда којом je одбио захтев тужиље да јој призна право на породичну пензију није правилна. Међутим, одлука Савезног врховног суда којом je тужиљи признао право на породичну пензију je правилна, али не са оних разлога које овај суд наводи, већ са разлога што Завод за социјално осигурање ни je доказао постојање камере за стицање права на породичну пензију као побуде за закључење брака између ње и осигураника. Према прописима који су важиллг у моменту решавања случаја о коме je било речи тужиља има право на породичну пензију. Међутим, и по новим прописима тј. по Основном закону о пеазијском осигурању од 30. децембра 1964 тужшьи то право не би могло бити оспорено, јер према чл. 86 овог Закона брачни друг не стиче право на породичну пензију у два случаја: прво, ако je брак поништен и друго, ако je брак разведен правоснажном судском нресудом, a њему није досуђено издржавање. Нови Закон о пензијском осигурагьу не условљава губитак права на породичну пензију нити дужином трајања брака нити постојањем камере приликом закључења брака инспирисане искльучиво побудбм да се стекне ово право.

Луиија Спировић-Ђорђевић