Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗ!!

227

фактора, и имајући у виду да je у њој разрађен доста развијен инструметариј економске анализе, сматрамо да нема сумња да ће у решавању проблема цена ыарксистичка економска наука користити и неке резултате грађанске економске теорије. У том смислу критичка анализа радова истакнутих грађанских екокомиста међу које се свакако може убројити и А. Маршал несумњпво представља један од путева даљег развоја марксистичке економске мисли. Ако кгьигу И. Лаврача „Тражња у економској анализи Alfreda Marshalla” посматрамо са тог аспекта, она представља значајан допринос не само југословенској економској мисли већ и марксистичкој економској науци уопште. Утолико je више за жаљење што je резиме рада на енглеском језику, који би га могао учинити приступачнијим и ширем кругу читалаца других земаља, дат у рудиментарном облику на свега неколико страница.

Александар Вацић

Приредили dp. Драгослав Јанковић и dp. Богдан Кризман: ГРАЂА О СТВАРАЊУ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ, Институт друштвених наука, Београд, 1964, т. I, с. XL, 368, т. 11, с. 817 Стварање Краљевства СХС 1918 резултат je деловања различитих историјских снага и интереса. У историји јужнословенских народа током XIX века јавља се више концепција о путевима југословенског уједињења _у независну државу. Када je развојем догађаја током Првог светског рата настала повољна ситуација, у којој се могло остварити уједињење југословенских народа, различила схватања будуће државе дошла су до изражаја. Сва опречност' интереса националних буржоазија, као последица шароликости услова у којима се развијала грађанска класа, показала се у целини када се поставило питање даље политичке судбине Јужних Словена. Али југословенска држава 1918 настала je не само захваљујући деловашу наших националних буржоазија, него захваљујући и укрштању многобројних међународних интереса и комбинација, нарочито после Октобарсхге револуције, која je знатно утицала на оријентацију версајских кројача европске карте. У заврпшој фази рата у лето 1918 дипломатска и политична активност по питању стварања југословенске државе достиже врхунац. Многобројне комбинације, пројекти, решења, различити ставови и интереси великих сила, неодлучност наших националних буржоазија, њихова политична незрелой, недоследност, несналажење у догађајима, реакционарност, итд., све то делује и утиче на догађаје и на путеве и форму уједињења. И управо о овом периоду даје врло интересантну слику књига грађе у два тома, коју су приредили професори Драгослав Јанковић и Богдан Кризман. Кшига обухвата период од 1 јануара до 20 децембра 1918. Оба тома садрже укупно 636 докумената одабраних у архивским фондовима ЈАЗУ у Загребу, ДИСП у Београду, Државног архива СФРЈ, Војноисторијског института, Државног архива СР Хрватске, Државног архива СР Србије, Државног архива СР Словеније, Местног архива у Љубљани, Хисторијског архива у Дубровнику, Историјског института СР Црне Горе у Титограду, Државног архива СР Македоније у Скощу, САН у Београду и Државног архива АП Војводине у Сремским Карловцима. Штета je што ауторима није била доступна грађа из иностраних архива која би употпунила слику догађаја 1918. Аутори то и сами истину, напоминай да се она грађа још не може користити, пошто од 1918 није протекло 50 година.