Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

228

АНАЛИ ГГРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Аутори су учинили велики напор да изврше валоризацију низа докумената у многобројним архивима. Они су овом задатку приступили критички и научно извршивши детаљну анализу релевантности сваког документа. Највећи број докумената објављених у овој књизи потиче од српске владе и Југословенског одбора, што je и разумљиво, како аутори истину, јер „Краљевство СХС стварала je и створила буржоазија југословенских земаља коју je у време рата представљала српска влада на Крфу и Тугословенски одбор у Лондону, и то како у међусобним договорима и сукобима интереса иземђу сила Антанте и у односима тих сила према југословенским политичким факторима” (Том I, стр. 7). У збирку су унети и документи о акцијама социјалистичких и омладинских трупа у иностранству, чији су ставови често били супротни од ставова српске владе и Југословенског одбора. Затим je вредно поменути да су дати документи о немирима у југословенским покрајинама 1918, посебно о зеленом кадру и побунама у аустроугарској војсци. Збирка садржи и више записника са седница народних већа и народних влада ко je су у појединим југословенским покрајинама формиране крајем октобра и почетном новембра 1918. Аутори истину да ови записници показују атмосферу у време распада Аустро-Угарске и проблеме које je буржоазија морала да решава, стил њеног рада, менталитет, итд. Уз збирку докумената аутори су написали и предговор у коме су дали и оцену уједињења 1918 и резултате свог рада. Уједно су оценили и раније збирке докумената о постанку Краљевства СХС 1918. Осим једне пропагандне брошуре на француском језику De la Serbie à la Yougoslavie коју je 1919 објавио A. Арнаутовић, досада једина збирка докумената која се непосредно односи на стварање Југословије je Шишићева књига „Документи о постанку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1914 —19-19” (Загреб 1920). Аутори истину да je овој књизи Шишић „дао више манифестационо-политички него научни характер” (Том I, стр. 6). Шишић je у своју збирку унео сва она документа која показују вољу званичних и незваничних фактора за стварање југословенске државе. Другим речима само оне изјаве ко je доприносе уједињењу. Ова квьига грађе снабдевена je свом научном апаратуром и у томе je њена велика вредност. Прво, већ у предговору аутори дају исцрпан списак „ужих проблемских целина”, тј. трупу докумената која се односи на једно уже, парцијално питање, нпр. одјек говора В. Вилсона, предлог Југословенског одбора да се сазове општенародна скушптина, односи између Југословенског одбора и Италије, добровољачко питање, српска ратна мисија у Америци, Женевска конференција о уједињењу, прводецембарски акт о уједињењу. итд. Таквих ужих проблемских целина има 31. Друго, на почетку I тома сви документи су штампани хронолошким редом са кратким садржазем. Овом обимном књигом се изванредно лако рукује jep je снабдевена тачшш регистром географских имена, стварним регистром и регистром личности.

Мустафа Имамовић

Ј. Ф.: Јаковљева, КООПЕРИРОВАННИЕ ПОСТАВКИ В ПРОМИШЛЕНОСТИ СССР, Москва, 1963, с. 160. У овој књизи се, како то аутор и сам истине, на основу анализа законодавне и арбитражне праксе разматрају питања ко ja су везана за уговоре у кооперативном снабдевању индустрије СССР. Књига je успела да прикаже улогу и значај кооперативног снабдевагьа и пошто je писана приступачним стилом корисно ће послужити свима заинтересованим, што je и била намерз аутора. Но, књига се ипак задржала углавном на нивоу приказа не.