Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЕМПИРИЈ СКА ИСТРАЖИВАЊА У НАШОЈ ПРАВНОЈ НАУДИ

49

једино на постдипломским студијама Правног факултета у Београду специјална дисциплина посвећена методологији проучавања права. 3. Оваква ситуација, наравно, само потврђује основну чињеницу, а найме, да ни методологија конкретних истраживања нашег права нема неку изоловану егзистенцију. Она се не налази изван општих друштвених, историјских и научних оквира. Баш напротив, она je само једна компонента стања, услова и промена нашега друштва, па je стално и битно определена дејством многих и различитих фактора. У њој се рефлектују дејства тих фактора, па утолико и сама показује средину у којој се налази. Није потребно наглашавати да , у крајњој анализи, постоји уска веза између ове методологије и путева развитка нашега друштва. Развијајући се као социјалистичко у специфичним условима, наше друштво je афирмисало низ оригиналних подухвата на економском, политичном и културноидејном подручју. Тиме je обогаћена историјска пракса изградње социализма у свету. При томе, основно je практично провераванье система самоуправљања, његовог значаја за слободније и стваралачко деловање разних друштвених фактора у изградњи социјализма, за савлађивање заосталости и неразвијености, за разрешавање крупних противречности ко je оптерећују опште кретање југословенског друштва. - Истовремено, међутим, испољавају се и различите ограничења и слабости, који су објективни и субјективни, нужни и случајни, зависни од материјалних услова и стања друштвене свести итд. Узевши у обзир све то, очигледно je да треба водити рачуна првенствено о етапама развоја, општим и специфичним моментима у наградной социализма, о тзв. југословенском моделу социјализма у реалности и на идејно-доктринарном плану итд. Непосредније, пак, испољава се зависност ове методологије од суштинских карактеристика, формалних аспеката и начина изградње југословенског система. Пошто je то право предмет проучавања, онда je заиста оно само непосредна детерминанта примењене или могуће методологије проучавања. Оно je социјалистичко, али je то његово суштинско обележје постепено и све више проширивано са успостављањем нових правних института, односно регулисањем и учвршћењем социјалистичких друштвених односа. Разуме се, при томе je значајна и чивьеница да je то систем европско-континенталног типа права у коме je не само преовлађујуће него и најсигурније и највише цењено нормирање путем прописа, доношењем бројних и разноврсних нормативних аката. Но, с обзиром на то да постоје многобројне правке празнине, неизбежно je коришћење и општих правних принципа. Динамичност развоја, пак, изазива честе промене у прописима, па и тешкоће у њиховој примени. А када се узме у обзир и факт да je само правно нормирање не само одраз него и инструмент моделиракьа друштвено-политичког система онда je неоспорно да све то опредељује методологију конкретних истраживања. Исто тако, сходно традицији, могућностима, напретку, достигнутом нивоу развоја наших друштвених наука, а нарочито правне науке у целини консолидује се и ова методологией. У том погледу евидентан je сталан и значајан напредак, са свим одговарајућим позитивним тековинама. Међу-