Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

50

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тим, била би крајња једностраност ако се истовремено не би водило рачуна о слабостима, промашајима, заостајањима, недовољностима захвата итд. Неоспорно je. дакле, да подизање на виши ниво правке науке, постизање већих резултата, означава и постојање потпуније, исправније и плодоноснизе методологије конкретних истраживања. И обратно: ако таквих резултата нема -—■ значи да се ради о недостацима методологије. 11. стички и социјалистичкЦ оријентисаних политичких снага, природно je било настојање да се од самог почетна и све више манифестује дијалектички материјализам, његова методологија, нарочито на подручју друштвених наука. Општа методолошка основа истраживања друштва и друштвених феномена утврђивала се проз напоре савладавања битних принципа, поставки, категорија и концептуалних оквира дијалектичког матери јализма. Карактеристично je да je на подручју правне науке постојала и субјектквно и објективно демонстрирана спремност готово свих ньених представника да искрено и са свешћу о научној вредности марксизма прихвате за ньих нов поглед на свет, нов метод матери јалистичке дијалектике и да, у границама својих могућности, искористе тај метод на свом научном подручју. Није било чак ни покушаја супротстављања или формалног игнорисагьа, негирања марксизма у праву. То важи и за представнике конкретних правних дисциплина. Међутим, овакво опредељење за метод матери јалистичке дијалектике првих година било je снажно обележенц утицајем и преузимањем већ веома вулгаризованог и схематизованог совјетског „дија-мата”. Сматрало се да je довољно знати неколико елементарних поставки, истаћи их на једном месту (најчешће на почетку уџбеника) или их прикључити уз неки део сопствене анализе права, па да се „постане” дијалектичар! Разуме се, такво третирање je готово увек и неизбежно претварано у својеврстан априоризам, пуки формализам, осиромашени рецептуализам. У таквој варијанти дијалектика се претварала од најсложеније и најсуптилније методологије у кајупрошћенију и готово наивну методологију! Па ипак, на тај начин и релативно брзо створена je шира, научнија и плодоноснија перспектива посматрања права. Оно je схватано у целости и парцијално као саставни део друштвених процеса; почела се обраћати одговарајућа пажња на његову садржину и откривати условљеност љегових форми;, почело се истраживати порекло, развој, дејство правних института у склопу целе друштвене структуре, а пре свега економске. Указивано je на потребу разликовања суштинских, главних и појавних, споредних момеката у правном нормирању итд. Самим тим, постепено je освајало простор дијалектичко мишљеље, осеhaj његове снажне и научне утемељености, самостално настојање да ce прошири и обогати дијалектички начин посматрања ствари, да се у место књишког претвори у стварни аналитички ослонац. То je, наравно, стимулирала одговарајућа друштвена пракса.