Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Последице лишења родитељског права су врло тешке. Лишењем родителе губи -сва права над својим дететом, како у погледу на шегову личност тако и у погледу на његову имовину. Тиме се не раскида наравно сроднички однос као природна веза између детета и родитеља, нити престар е обавеза о узајамном издржавању. Родитиљи су стварно и дал.е дужни да доприносе за издржавање своје деце према шиховим потребама а у сразмери са својим имовинским могућностима (чл. 32 Основног закона о односима родителе и деце). Тада ће се малолетна деца ставити под старатељсво и поставиће им се старалац уколико други родитељ није жив, или je непознат, или je недослан, или je у немогућности да се стара о њима. Такву децу треба поверити на негу и чуваше ближим сродницима.у дом, или неку другу установу за виспитавање малолетника. О томе води бригу орган старатељства и постављени старалац. Лишење родитељског права не изриче се једном за увек. Одлука о томе нема доживотан него привремени карактер. Одузето право може се по одлуци надлежног суда повратити родитељу „кад престане разлог због којег je лишен тог права“ (чл. 15 ст. 2 Основног закона о односима родителе и деце). И ово je разумна и целисходна мера, Недостојност родителе не мора доживотно трајати. После посрнулости може да наступи временом несавесних родителе који омогућују малолетној деци живот у ванбрачној да му се врати дете и права која je изгубио, Лишење родитељског права наши судови врло ретко примењују и то са великом обазривошћу и крајњој нужди кад другог излаза нема. Судови радије примењују и пребегавају кривичноправним мерама предвиђеним у Кривичном законику (чл. 193 —197). Ту су предвиђене казне против несавесних родителе који омогућују малолетној деци живот у ванбрачној заједници, злоставлеју децу и грубо занемарују према. шима своје дужности, не дају им издржавање, принуђавају их на претеран рад или их оставе у тешком положају. Судови су врло обазриви и у примени оних мера, а у колико их примене, изрину казну условно или одлажу шено извршеше у уверешу и у нади да he то боље утицати на поправљање и уздизаше родителе. До сада je било речи о ограничешу и лишешу родитељског права брачних и ванбрачних родителе. Сада би било потребно осврнути се на питаше да ли би било умесно изрицати ове мере према пародитељима, усвојиоцима, према поочиму и помајци. Они у смислу Закона о усвојењу врше родидитељско право над својом усвојеном децом (чл. 1 и 17). Има случајева да се поочим и помајка огреше о ово своје право. Изгледа да би се овде могле применити према значају грешке три мере: 1. ограничеше, 2. лишење родитељског права и 3. раскид усвојења. Сматрам да би најправилније било у оваквим случајевима раскинути усвојење. Усвојилац који, на пример, запусти подизаше усвојеника ради у ствари против шегових основних интереса, Овде, дакле, интереси малолетног усвојеника налажу и захтевају да се усвојење раскине jep je оно промашило сврху и заштитну улогу (чл. 21 Закона о усвојењу).

6

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА