Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

248

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

друштва као целине, а пре свега од државе. Самоуправљање се у нас и: почело развијати као нетто што се супротстављало држави, у процесу њеног одумирања. Други елеменат самоуправљања je његова демократичност. У том; смислу узето, самоуправљање означава посебан, што непосреднији облик демократског управљања. У том смислу узето самоуправљање се може односити и на друштво као целину, одн. на државу друштво као целина такође може да буде организовано као самоуправљачко. При том се првенствено мисли на слободно друштво, неоависно од државе, одн. оно у коме нема државе, а у другом реду и на посебан облик демократије у држави, одн. демократски облик управљања државом, при чему се тежи да што већи утицај имају оне самоуправљачке јединице мање од државе које ce самоуправљају у оквиру државе. У овом другом смислу самоуцрављаше се у нас узима тек у најновије време. С обзиром на то да ова два елемента и два значења самоуправљања не иду увек заједно, треба водити рачуна при расправљању о самоуправл>ању о коме елементу, одн. значевьу je реч, jep иначе долази до забуне. Међутим, најчешће ова два елемента иду заједно то бива у облицима демократског децентрализма, где се мања јединица од друштва као целине самоуправља демократски. За ову врсту самоуправљања у нашој правној и политичкој терминологији усвојен je термин самоуправа. Према томе, по својој социолошкој природи, самоуправљање je једна врста управљања, тј. једна врста секундарког друштваног процеса који ce ваше-мање нужно развија у сваком примарном друштвеном процесу. Оно je зато, с гледишта социолошке суштине истоветно без обзира на своје врсте. Ипак, потребно je разликовати оно што се у нас обично назива самоуправљање за ознаку једног посебног облика управљања друштвеним пословима у систему демократског социјализма, одн. социјалистичко самоуправљање, од осталих облика које самоуправљање може имати. Зато hy се мало задржати на овој разлици. Било да узмемо само први елемент самоуправљања, тј. унутрашње самоуправљање, било да узмемо и његов други елемент заједно с првим,, или одвојено од њега, у друштву су постојали и постоје, па постоје и у нас, и други облици самоуправљања, различити од нашег социјалистичког самоуправљања, а не само ово. Изгледа ми да се могу разликовати два основна облика самоуправЈвања. Постоји, прво, потпуно слободно самоуправљање, тј. оно у које се друштво уопште не меша. Тако, на пример, скупина пријател>а, или љубавни пар, или скупина људи који после вечере играју карте итд. потпуно слободно и сами управљају процесом који се одиграва међу кьиховим члановима. Међутим, постоји самоуправљање у које се друштво меша. То je регулисано самоуправл>ање. Један брак или једна породица, или једна радна зајевдница су скупина чији чланови сами управљају односним процесом, али не потпуно слободно. Има две битне области оваквог регулисања самоуправљања коједруштво може регулисати. То су облик (форма) самоуправљања и аегова садржина. Облик самоуправљања се састоји у надлежности субјеката који