Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

422

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

глески Закон о купопродаји добара од 1893, Иако се амерички Закон базирао на енглеском, тако да je велики број одредби био готово истоветан, већ тада привредни живот САД наметао je потребу да се, на пример, детаљније регулише куповина путем робних докумената. У вези са врло интензивним развојем привреде у Америци расла je и потреба да се постојећи једнообразни закони прилагоде новим условима. Међутим, уместо да се сваки закон меньа и допуњава, Земаљска конференција помоћника за законе појединих држава САД као и Амерички институт за право ставили су себи у задатак да испитају могућности доношења једног законика који би обухватио све оно што се сматра трговачким правом (commercial law) које у САД има нешто уже значење од онога које се том термину (droit commercial) даје у Европи (1). 2. У вези са регулисањем ове материје у САД треба нагласити да je Уставом САД надлежност за доношење закона којима се регулише трговачки промет у искључивој надлежности појединих држава САД. Конгрес САД би евентуално могао донети законе о изједначењу права које већ постоји али због отпора према регулисању из центра одустало се од покушаја да се ова материја кодификује за целу територију САД. Ово тим пре што je 1938 Трговачко удружење Њујорка предложило да се донесе овакав закон али je овај покушај пропао. Због ове нешто сложене законодавне процедуре у САД, поменута Земаљска конференција пуномоћника за. законе појединих држава САД као и Амерички институт за право предлажу још 1940 Једнообразни закон као модернизацију и координацију постојећих једнообразних закона о преносивим хартијама од вредности, купопродаји, коносману, складишницама и других закона који се тичу трговачког права. У 1945 отпочигье међутим рад на припремању трговачког законика тако да се најпре 1949 а затим 1952 појављује нацрт Једнообразног трговачког законика САД а 1958 ревидирани нацрт који предлагачи предлажу као н>ихов дефинит’иван текст. Скупштина сваке државе могла je да усвоји овај закон (који je био нека врста модел-закона) после чега je закон постајао саставни део законодавства сваке државе која га je усвојила. Нешто касније, 1962, на основу примедби које су упућене Сталном уређивачком одбору (који се састоји од 5 представника Замаљске конференције пуномоћника и 5 представника Америчког института, за право и по једног представника сваке државе САД) израђен je нови ревидирани текст (2). До краја 1964 године 29 амаричких држава и Колумбијски дистрибут усвојили су са маиьим изменама, амерички Једнообразни трговачки законик. Џ. Монк (3) наводи да се озбшьно разматра могућност да Законик усвоји још шест држава САД а С. Менчиков (Meritschikoff) претпоставља да ће до краја 1965 или кратко време после тога Једнообразни трговачки законик

(1) Allan Fransworth: »Le droit Commercial aux Etats — Unis d, Amérique«; Revue international de droit comparé«, 1962, No 2 pp. 309 —320. (2) Превод Једнообразног трговачког законика САД који je објавио Институт за упоредо право у Београду израђен je према тексту од 1962. (3) George Monk: An Introduction to the District of Columbia Uniform Commercial Code and Atricle 1} „Hovard Law Journal“, 11/1965, No 1 pp. 8 —27.