Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

146

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

односно уколико им то омогућује реализацију већег дохотка. Y складу с тим зајмодавац врши избор грана или предузећа којима ће позајмити привремено слободна новчана средства. По речима овог аутора,, економски интерес колектива који даје новац на зајам састоји се у томе што зајмодавцу позајмљивање новца другима омогућује стварање неопходних (такозваних спољних) услова за континуелну производњу и реализацију његове робе. С друге стране, узимање новчаног кредита има економског оправдања уколико зајмопридшоцу омогућује да на бази смањења материјалних трошкова по јединици произведене робе аш повећања укупног обима производње повећава свој реализовани доходак као робни произвођач. Према мишљењу проф. Кораћа, у условима социјалистичке робие производње постоје реалне могућности, стварне потребе и економски интерес радних колектива као робних произвођача да ступају у међусобне кредитне односе, чиме, између осталог, обезбеђују неопходну покретљивост новчаних средстава намењених пропшреној репродукцији. Професор Кораћ, говорећи о слободним новчаним средствима привредних организација, има у виду акумуладиони, амортизациони, резервни и сличне фондове, те их третира као привремено слободна средства ( 4 ). Отуда долази до закључка да „сваки самосталнн робни произвођач којн располаже оваквим средсхвнма има економског гштереса једино да их само привремено уступи на коришћење другим радним колективима тј. да их једино да у облику новчаног кредита, с тим да му она буду враЬена после одређеног периода времена” ( 5 ). Ово гледиште проф. Кораћа засновало je на логиди робног произвођача. Тако се понаша согшјалистичкн робни произвођач у својој пргшредној пракси. Сматрамо да ће овакво понашање робних произвођача довести до усклађггвања посебног интереса одређених радних колектива са општим интересима, јер давагье новца на кредит јача мобишост слободних новчаннх средстава децентрализованог самоуттравног друшггва. Коришћење слободних новчаних средстава путем кредита треба да представља основни метод формирања новчаних средстава акумулације у Оквиру привредног система самоуправног социјалистичког друштва. С теоријског становишта, које полази од претпоставке постојања чистог система, у коме постоје само привидни односи карактернстични за дати ступањ развоја друштва, у нашем случају за са.моуправно соцнјалпстнчко друштво робних произвођача, гледшпте проф. Кораћа je, по нашем мишљењу, исправно и ј едино прихватљиво. Међутим, економска структуфа соција-листичког друштва, као прелазног периода од капитализма ка комунизму, по правилу садржи и секундарне односе и облике формирања, коришћења и кретагьа новчашгх средстава акумулације, којп играју другоразредну у,\огу у односу на кредитив односе као примарне и одлучујуће. Економска структуфа социјалистичког друштва испуњена je, поред владајућих гфоизводних односа и другоразредним односима, чије je порекло двостру-

(4) МIМЭАИН Kopall, Кредпхпрање проширене репродукције п банке у систему соиијалистичке робне привреде, Социјсиизам, бр. 3, 1967, стр. 305.

(5) Ibid., стр. 307.