Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МОБИЛНОСТ СЛОБОДНИХ СРЕДСТАВА ПРИВРЕДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

147

ко: или су у питању облици претходног превазиђеног поретка, или нови односи којн, захваљујући брзом развоју производних снага у појединим областима привредног живота, имају за садржину такву друштвену организацију рада ко ja ће бити типична за будуће комунистичко друштво, а сада се у својим почетним и рудиментарним облицима. Из тих разлога сматрамо да je став проф. Kopalîa: „Y условима када сами робни произвоВачн одлучују о својој будућности, тј. у самоуправном систему робне прпвреде, бесповратно финансирање проширене репродукције нема никакву реалну основу у социјалистичким односима производње који се заснивају на самоуправљању непосредних произвоВача. Стога je бесповратно финансирање било могуће једино у периоду административиог социјалнзма” ( 6 ), прихватљив једино са аспекта чистог привредног система самоуправног социјалистичког друштва. Ми полазимо од економске структуре као реалне основе прелазног периода ко ja обухвата све привредне односе, независно од степена њиховог релативног значаја за карактер и природу самоуправног социјалистичког друштва. Посредни характер друштвених веза који каракхерише робну производњу, па и социјадистичку, као и тржишни механизам остварења привредних односа робних произвоВача, пружају материјалну основу реализовања и таквог дохотка привредне организације који, за одре Вен временски период, може да достигне обим који знатно превазилази просечно задовољење личних потреба појединаца, заједничких потреба читавог радног колектива, као и проширења производив, тако да се поред „привремено” слободних новчаних средстава појављује и сума за којом привредна организација ни у даљој временској перспективи неће имати потребе. Ова врста новчаних средстава може бити основ за насганак посебног облика коришћења новчаних средстава путем уступања новца другој привредној организации у циљу остварења проширене репродукдије. Аакле, теоријски узев, било би могуће остварити бесповратно финансирање. Бесповратно финансирање коришћено je у фазн административног социјализма. Овај метод био je нормалан, чак и једино могућ у условима централистички организоване привреде, када државни орган у име друштва организује привредни живот, а привредие организације нису самосталне у доношегьу одлука о својој активности. У условима самоуправног социјализма бесповратно финансирање третира се, углавном, као превазиђен метод коришћења средстава. Сматрамо да бесповратно финансирање не треба да буде стране самоуправном социјализму, чије привредне односе изражава друштвена својина на средствима за производњу. Разлику између бесповратног финансирања у административном социализму и бесповратног финансирања у самоуправном социализму видимо у носиоцима финансирања. У првој фази финансирање су вршили државни органа а у другој радни колективи. Радни колективи који нормално послују и немају потребе за проширењем производње јер задовољавају постојеће потребе, а истовремеио могу у случају повећања обима потреба за њи-

(6) Ibid., стр. 307.