Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

156

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стране, у Француској крајем XVIII века још je увек велики утицај племства, a сел>аци дижу побуне. Притешњени бедом и немаштином, они траже укидање свнх врста дажбина које су плаћали било властели било држави. Сеј иначе најпознатији по вулгаризацији Смитовог учења, био je толико противник јавних расхода да их je сматрао простим уништавањем богатства. А порез као приход државе такође je окарактерисао као негативну појаву за економски развој, јер порез „изазива ... жалосни учинак, да пореском обвезнику отима један дно његовог богатства, а да тиме не обогаћује државу” ( 4 ). Порез смањује доходак, потражња ће зато бити мања, што ће утидати на пад нивоа производње, смањена производња даваће мању количину робе коју би држава опорезивала. „Порески обвезник, према томе, изгубит ће један дио својих профита, а државна ризшща један дио својих примитака” ( 3 ). До краја XIX века капитализам je еволуирао и према законитостима развоја приближавао се, нарочтгто у Енглеској, свом монополистичном стадију. Теоретичари који су наставп.ш вулгарним правцем Смитово и Рикардово учетье, били су се, меЬутим, до тог времена скоро потпуно одвојили од збивања у стварности и даље су развијали своје либералистичке концепције. Alfred Marshall (1842 —1924) се бавио фннансијским феноменима углавном утолико, уколико je сматрао да порези могу да буду значајни за потражњу и уопште за поједнначног предузетника. Трошење опорезованих предмета, найме, бива заметьено хрошетьем робе која није уопште,. или je мање опорезивана. Дакле, порез ће сматьити тражтьу опорезпване робе. Он у порезима, као и у другим мерама државе предузетим у економској области, види негативну појаву. Па нпак у циљу ублажавања социјаше неједнакости „дозвољава” интервенцију државе, чак предлаже прогресивно опорезивање дохотка аш то само до оне мере, која неће спутавати и слабити приватно предузетништво. Arthur Cecil Pigou (1877 —1959) био je сведок првог светског рата и послератних година које су оживеле и чиниле неопходним државно регулисатье економског живота. Међутим, он у основи остаје веран теорији, и то оној која већ не одговара стварном привредном животу. Признајући тшак да су мере којима се обезбеђују државни приходи нужне, Пигу je испитивао дејства пореза. Сматрао je да je порез нужно зло, којим држава мора не само да дође до својих прихода него и да ублажи суиротности између друштвеног и индивидуалног интереса, као и да изврши прерасподелу дохотка у корист предузећа ко ja добро послују. Код другог облика државних прихода, код зајмова, Пигу прави разлику између нацноиалних, с једне, и гшостраних зајмова, с друге стране. Y првом с луча j у он истине да се куповна моћ у време узимања зајма смањује, тако да то има утицаја на смањење производње. Инострани зај-

(4) Наведене речи Ceja према Рикардовим ..Начелима”, стр. 137.

(5) ИСТО.